Nigde nije pominjana razmena teritorija između Srbije i Kosova

Na pitanje kakvi su odnosi Srba i Albanaca danas, Stanković kaže da su protekle sedmice obeležili 18 godina postojanja i rada Koordinacionog tela za Preševo, Bujanovac i Medveđa.

– Imali smo situaciju da je to bio performans dece. Bila su i albanska, srpska i romska deca, a sala je bila puna. U tom performansu koji su oni izveli izneti su glavni problemi koje ima opština Bujanovac, problem smeća, postavljanja semafora i sportske hale. Bili su svi predstavnici lokalnih političkih struktura i lokalne samouprave iz Preševa, Bujanovca i Medveđe, kao i vodeći privrednici. Funkcionalna namena Koordinacionog tela je da se ostvari mir i on nije pomućen ni na jedan način, ističe Stanković.

* Kako vidite budućnost srpsko-albanskih odnosa u te tri opštine, jer se često u političkim raspravama govori i o razmeni teritorija između Srbije i Kosova?

– Razmena teritorija i pripajanje Preševa, Bujanovca i Medveđe je nešto što je rečeno u stavovima nekih albanskih lidera sa Kosova i Metohije, pre svega je Hašim Tači o tome govorio. Ali nigde nije zvanično, ni u razgovoru sa međunarodnom zajednicom, nije pomenuto pitanje razmene teritorija i nigde nije teritorijalni integritet i suverenitet Srbije na prostoru ove tri opštine doveden u pitanje, a nadam se da ni u narednom periodu niko to neće pokretati. Dokaz su naši razgovori sa međunarodnom zajednicom, koja je stala na stanovište da tu nema nikakvih promena. Dokaz je i to što u razgovorima vlade Albanije i takozvanog Kosova nijednom rečju nije pomenute ove tri opštine. Tači je tvrdio da će ovo biti predmet razgovora u Briselu. Za sada niko nije pomenuo da se ove tri opštine stave u briselske pregovore, a kamoli da se o tome razgovara. Mislim da je sazrelo stanje, samo to treba da shvatimo, da je budućnost ljudi sa tog prostora oslonjena na Republiku Srbiju i da treba da zajedno rade i sarađuju i da će im to doneti boljitak koji svi toliko priželjkuju.

* Šta je sa ekonomskim oporavkom tih opština?

– Ekonomski oporavak je rezultirao time da je samo preko Koordinacionog tela za ovih 18 godina obezbeđeno 35 miliona evra sredstava za funkcionisanje lokalne samouprave, a još oko 95 miliona evra stiglo je od međunarodne zajednice. Taj novac je utrošen za rešavanje infrastrukturnih problema, za porodilište u Preševu, koje je formirano posle 25 godina od prekida rada i za Odeljenje Ekonomskog fakulteta u Subotici, koje ima oko 500 studenata i koje iskazuje potrebu za obrazovanjem kadra u prosveti. Takođe, godinama unazad kao Koordinaciono telo stipendiramo oko 300 učenika sa 6.000 dinara tokom školske godine, što je veliki pomak za tu decu koja nemaju sredstva i obezbeđujemo oko 30-ak stipendija studentima koji studiraju u Novom Sadu. Obezbedili smo ove godine za decu preko 100 udžbenika na albanskom jeziku i realizovaćemo u dogovoru sa Nacionalnim savetom Albanaca potrebne udžbenike za prvih pet razreda škole.

* Uprkos svemu tome što su uložena velika i značajna sredstva, kako gledate na izjave zvaničnika iz Preševa da je njihova zemlja Albanija?

– Imamo izjave koje su možda posledica teške političke situacije, ali ono što je najvažnije je da Albanci u ove tri opštine juga Srbije poštuju zakone Republike Srbije i prava koje im pružaju konvencije o nacionalnih manjina koje su usvojene u Skupštini Srbije. Za nas, može neko da iskazuje svoje želje i namere, ali kao što i u svakodnevnom radu vidimo, oni poštuju zakone Republike Srbije. Kao što i sami znate, bitno je ko šta radi, a ne šta ko misli i šta priča. Ono što je najbitnije je da svi sistemi države u ovim lokalnim samoupravama funkcionišu normalno.

* Da li politički problemi na relaciji Beograd-Priština, odnosno između Srbije i Kosova, prave probleme na terenu?

– Ne. Gledajte, tu postoji veoma teška retorika kao što možete i da vidite, ali neke oružane sukobe, ne. Ovde je stanje stabilno i mi godinama unazad nemamo ekscese u vezi sa međunacionalnim odnosima. U suštini smo jedno telo koje ne zastupa radikalne stavove i pokušavamo da nađemo zajedničke vrednosti, a nakon toga činimo i da zbližimo ljude na pristojan način. Smatramo da su svi stanovnici koji žive na teritoriji ove tri opštine građani Republike Srbije i da moraju da imaju sva ona prava koja im garantuju Ustav i zakoni Republike Srbije, ali istovremeno, oni moraju i da ih poštuju. E sad, te neke izjave koje su date… Mi smo sa njima razgovarali u ličnim kontaktima, možda su i plod nekih pritisaka sa strane, koje se ne tiču ovih prostora, ali mislim da je stanje stabilno. Imamo kontakte sa državnim institucijama, pa do razgovora s predsednikom Albanije Ilirom Metom… Najjača poruka je došla 2015. od Edija Rame kad je bio u Preševu, kao i 2017. prethodni predsednik Nišari i sada Ilir Meta. Oni su pred novinarima rekli – vi ste građani Republike Srbije i sva svoja prava ostvarivaćete pred institucijama Republike Srbije. To što je rečeno i danas stoji i poštuje se.

* Da, ali imamo i situaciju da i od srpskih ministara stižu jako teške reči.

– Morate da znate da su u našoj (Koordinacionog centra, prim. aut.) nadležnosti samo ove tri opštine – Preševo, Bujanovac i Medveđa.

* Zato vas i pitam koliko to utiče i otežava vam rad?

– Gledajte, kao što vidite, ti ministri ne govore i ne bave se Preševom, Bujanovcem i Medveđom. To su ostavili nama i garantovali smo da ćemo zajedničkim aktivnostima održati ono što je najbitnije, a to je mir, da ćemo održati funkcionisanje svih državnih organa i institucija i da ćemo zajedno sa lokalnom samoupravom i lokalnim Albancima, Srbima, Romima, i svima koji tu žive, raditi na poboljšanju uslova za život i rad i poboljšanju ekonomskog položaja. Na tome se zasniva naša delatnost.

Zagarantovano Ustavom i zakonima

Organi lokalne samouprave u dnevnom kontaktu sa državnim organima Republike Srbije i poštuju sve ono što proističe iz zakona u oblasti obrazovanja, zdravstva i svih drugih javnih sektora i tu nema problema. Recimo, nastava se odvija na albanskom jeziku, ali po nastavnim programima i planovima Ministarstva prosvete. Udžbenici su na albanskom, a ostali su odobreni od Ministarstva prosvete i svi ti ljudi primaju platu od države Srbije. Isto je i u drugim sektorima – carini, poreskoj upravi… Oni imaju sve ono što im je zagarantovano Ustavom i zakonima i pravima nacionalnih manjina.