Novca nema ni za plate, program zavisi od donatora

Trenutno u našoj zemlji boravi oko 230 stranih praktikanata posredstvom IAESTE-a, međunarodne organizacije koja studentima prirodnih i tehničkih fakulteta omogućava usavršavanje u inostranstvu, a najveći broj, njih 180, trenutno se nalazi u Beogradu.

Naši studenti koji odu na praksu u inostranstvo mogu da računaju na odlične uslove rada, mesečnu platu koja pokriva troškove života, ali i značajnu referencu u si-vi-ju koja im može otvoriti mnoga vrata nakon završetka studija. Na drugoj strani, njihove strane kolege koje dolaze u Srbiju iz istog razloga često završe u nemotivisanom radnom okruženju bez novčane nadoknade. Zbog opšteg manjka novca za finansiranje ove vrste mobilnosti, kao i zbog nezainteresovanost poslodavaca da ih upute u posao i prenesu znanje, strani studenti u Srbiji često imaju lošije uslove za rad i svakodnevni život od svojih kolega koji su se odavde otisnuli u zapadne zemlje.

– Od 180 stranih studenta koji se nalaze trenutno na praksi u Beogradu, možda njih pedesetak ima priliku da zaista nešto i radi. Kod nas još uvek vlada loš odnos prema mladima koji se doživljavaju ili kao konkurencija ili kao nedovoljno obrazovani da rade posao. Starije kolege kao da ne shvataju da učeći mlađe poslu i sebe produžavaju kroz njih – objašnjava Dragan Vukićević, direktor nacionalnog odbora IAESTE-a za Srbiju.

Saskia, studentkinja iz Nemačke, koja je bila na praktičnom usavršavanju u Institutu Vinča, kaže da pre nije puno znala o našoj zemlji, dok sada, nakon boravka i obilaska susednih zemlja, mnogo bolje poznaje i istoriju i kulturu Balkana. I pored pozitivnih utisaka koje će poneti, jer su „svi veoma ljubazni“, ističe da je tokom prakse „mogla više da uradi, ali da zbog sezone odmora nije dobijala puno radnih zadataka“.

U Srbiji pored Beograda, najviše stranih praktikanata ima u Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu, dok u Kosovskoj Mitrovici boravi troje studenta. U zavisnosti od stečenog znanja i oblasti interesovanja oni obavljaju stručnu praksu u firmama ili institutima i fakultetima. Međutim, kako postoje firme i institucije koje ne daju novčanu nadoknadu za rad stranih praktikanata, dok i one koje plaćaju, to čine neujednačeno, obezbeđivanje sredstava za njihov boravak u Srbije postaje stvar snalažljivosti.

– Neki plate više, neki manje. Zajedno sa tim novcem i novcem koji dobijemo iz različitih fondova uspevamo da studentima obezbedimo smeštaj, ishranu i besplatan prevoz, kao i džeparac u iznosu od 50 evra mesečno – objašnjava Vukićević.

Kancelarija IAESTE-a u Srbiji postoji od 1952. godine i do danas je poslala 17.000 naših studenata u inostranstvo na stručnu praksu, dok je naša zemlja primila oko 12.000 stranih studenta. Jedan od osnovnih razloga zbog koga svake godine šaljemo više studenta nego što primamo jeste nedostatak sigurnih izvora finansiranja ove vrste razmene.

Po rečima Vukićevića, za normalno funkcionisanje kancelarije potrebno je na godišnjem nivou izdvojiti između 10 i 15 miliona dinara. Međutim, kako je u poslednjih 12 godina Kancelarija samo tri puta dobila pomoć od nadležnih ministarstava, obezbeđivanje sredstava uglavnom podrazumeva potezanje ličnih kontakata i pronalaženje donatora.

Znanje, iskustvo i radno iskustvo koje naši studenti dobiju tokom prakse u inostranim kompanijama omogućava im da se zaposle u prestižnim svetskim kompanijama, ali i da stečeno znanje prenesu u Srbiju, što pokazuje i primer kompanije Nordeus, koju su osnovali učesnici IAESTE programa.

– Međunarodna mobilnost studenta donosi dosta i studentima i zemlji. Ovo je najjeftiniji način da student „otme znanje“ i da predstavi svoju zemlju u svetu, ali i da stvori značajnu mrežu kontakata koja je preduslov svake međunarodne saradnja – zaključuje Vukićević.

Velikim kompanijama ne trebaju mladi

Još jedan od problema sa kojim se suočava IAESTE u organizaciji prakse za strane studente jeste i činjenica da velike kompanije nisu zainteresovane za saradnju. „Kompanije poput Majkrosofta nisu zainteresovane da prime strane studente na praksu. Oni traže naše mlade ljude koji su završili studije i već stekli solidno iskustvo, a pošto postoji veliki broj takvih, oni prosto ne žele da primaju strance“, objašnjava Vukićević.