Novi nacrt za samit o Zapadnom Balkanu: Beograd i Priština moraju da primene sporazume 1Foto: Aleksandar/Roknić Danas

Normalizacija odnosa Beograda i Prištine, usklađenost sa spoljnom politikom EU i plan ekonomskog rasta regiona biće glavne teme predstojećeg samita lidera EU i Zapadnog Balkana koji će biti održan 13. decembra u Briselu, saznaje RTS.

Na samitu na kojem će Srbiju predstavljati premijerka Ana Brnabić biće usvojena deklaracija koja treba da potvrdi perspektivu članstva Zapadnog Balkana u EU i posvećenost zemalja regiona reformama i vrednostima Evropske unije.

„EU podržava punopravno članstvo Zapadnog Balkana u EU i poziva na ubrzanje procesa pristupanja, zasnovanog na verodostojnim reformama, strogim i fer uslovima i principu sopstvenih zasluga, što je u našem zajedničkom interesu“, navodi se u nacrtu deklaracije u koju je uvid imao RTS.

U tekstu je ponovljena formulacija sa nedavnog samita EU u Granadi, po kojoj je „proširenje EU geostrateška investicija u mir, bezbednost, stabilnosti i prosperitet“ kontinenta.

Od Beograda i Prištine EU očekuje konstruktivan angažman u dijalogu

Od Beograda i Prištine EU očekuje konstruktivan angažman u dijalogu i brz napredak u normalizaciji odnosa, što je „kritično za bezbednost celog regiona“, navodi se u deklaraciji.

„Pozivamo partnere da u potpunosti primene Sporazum o putu ka normalizaciji bez odlaganja i preduslova. Očekujemo da nastave sa naporima za deeskalaciju situacije i da se uzdrže od jednostranih akcija koje mogu da izazovu nove tenzije i nasilje“, piše u tekstu.

U tekstu deklaracije EU traži od partnera na Zapadnom Balkanu da poštuju osnovne evropske vrednosti i principe, pokažu posvećenost demokratiji, temeljnim pravima i vladavini zakona.

„Naglašavamo važnost održivih i ireverzibilnih rezultata u reformi vladavine prava, demokratskih institucija, ekonomije i javne uprave“, poručuju lideri EU.

Jedna od ključnih tema samita i predložene deklaracije je usklađenost sa spoljnom politikom EU, uz ocenu da je „biti uz EU u kontekstu ruske agresije na Ukrajinu jasan znak strateške orijentacije, danas važniji nego ikad“.

„Dok jačamo saradnju sa Zapadnim Balkanom, tražimo od zemalja regiona da što pre ostvare napredak u pravcu pune usklađenosti sa spoljnom politikom EU, uključujući i uvođenje restriktivnih mera prema Rusiji“, stoji u tekstu deklaracije.

Priprema terena za članstvo Zapadnog Balkana

U deklaraciji se ističe namera EU da „pripremi teren“ za članstvo Zapadnog Balkana i ponudi neke od prednosti već u fazi pristupanja:

„EU će ispitati dodatne mere koje mogu da vode kao postupnoj integraciji Zapadnog Balkana, koristeći zakonske mehanizme koji su već na raspolaganju.“

Lideri EU navode da su „primili na znanje predlog Plana rasta za Zapadni Balkan“, koji treba da omogući ekonomsko približavanje Zapadnog Balkana EU.

U deklaraciji se ističe da je uslov za primenu plana usklađivanje regiona sa pravilima Zajedničkog tržišta EU i otvaranje relevantnih sektora privrede za susede, odnosno dovršavanje zajedničkog regionalnog tržišta.

Plan za rast Zapadnog Balkana vredan je šest milijardi evra

Plan za rast Zapadnog Balkana vredan je šest milijardi evra i podrazumeva postepeno uključivanje privreda regiona u zajedničko tržište EU. Međutim, primena plana i konačni iznos sredstava zavisiće od revizije zajedničkog višegodišnjeg budžeta EU, koji još nije dobio zeleno svetlo zemalja članica.

Nacrt deklaracije samita ističe saradnju i podršku EU u oblasti energetike i učešće regiona u zajedničkim nabavkama gasa i drugih energenata.

Navodi se da će od sledeće godine vizna liberalizacija važiti za sve građane regiona i pozdravlja napredak zemalja Zapadnog Balkana na usklađivanju sa viznom politikom EU.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari