Novi optimizam: Žene su kičma sela

Kako je navedeno, organizatori su ponudili sigurni prostor u kom su žene razmenile iskustva na temu prepreka i mogućnosti aktivizma žena na selu kroz sopstvene primere.

Učesnice su pričale o ulozi žena u porodici, njihov aktivizam u lokalnoj zajednici, o njihovoj borbi za bolji socio-ekonomski položaj i sve prisutne složile su se da su uslovi, naročito u seoskoj sredini, za ženu mnogo teški; okruženje, porodica, muževi i prijatelji imaju slabo razumevanja za njihovu želju da se udružuju sa drugim ženama i da rade na promeni sredine u kojoj žive; žene se sistemski sputavaju da se angažuju u radu lokalnih zajednica a pomoć političara da se poboljša položaj žena na selu nije iskrena i služi za ubiranje političkih poena.

Olivera Radovanović iz Zelene mreže Vojvodine započela je razgovor.

„Žene su kičma sela. Žene se instnitktivno bore za opstanak i podržavaju svoju decu i mlade da ne odu iz sela, hrane ih i bodre, i rade sve nemoguće stvari da se ostane na selu“, rekla je Olivera. Osvrnula se i na ogromni pritisak koji žene na selu trpe: „žene na selu žive pod ogromnim pritiskom. Sad neću govoriti o fizičkom zlostavljanju, govorićemo o političkom zlostavljanju. Da li su žene zaista osuđene da ne utiču na lokalnu politiku? Spotiču ih na svakom koraku, samo zato što nisu deo vladajuće partije“, rekla je Radanović.

Ksenija Grujić iz udruženje žena „Vredne ruke“ iz Botoša na ličnom primeru je osetila pritiske okruženja, javne i privatne, zbog svoje kandidature za mesto u savetu mesne zajednice. U selu se ženi ne prašta pokušaj uključivanja u javne poslove. Čak i ovaj njen dolazak na skup da otvoreno razgovara na tu temu, može nositi posledice po nju.

„Došlo je do ukrupnjavanja kapitala, žena više ne može da ide u nadnicu, nema gde da radi i zato tu nastaje dobro tlo za ucenjivanje. Veoma je teško“, saopštila je Grujić.

Ljiljana Gusić iz udruženja „Udahni život“ iz Stanišića kaže da uopšte nije lako: „svaki dan se borimo da objasnimo ukućanima zašto i gde idemo. Moramo da spremimo ručak, kuću, garderobu, baštu, svekra i svekrvu, decu, muževe, pa tek onda možemo da se bavimo aktivizmom“.

Gusić dodaje da je sputavajući faktor nerazumevanje od strane aktuelnih političara – „oni nas smatraju tamo nekim ženama koje podržavaju samo zbog poštovanja formi; teme smatraju paušalnim i trivijalnim. Svaka pomoć ženama je licemerna jer se pruža samo radi ispunjavanja forme. Pomoć nam uskraćuju čim saznaju da nemamo partijske knjižice“.

Gusić i Grujić su se složile da su za opstanak ženskih organizacije neophodne finansije koje su uvek male, nedovoljne, nisu pravovremene i nisu adekvatno usmerene. Skreću pažnju da nikada niko nije uradio analizu kome treba koliko novca za obavljanje aktivnosti tako da se stalno dešava da novac ide u ruke novoosnovanim ženskim udruženjima čija je jedina funkcija da skrenu tokove novca u satelitska udruženja vladajuće stranke.

Senka Jankov, profesorka sociologije i aktivistkinja Novog optimizma, doprinela je razgovoru pružajući širu sliku problema žena na selu: “kada je reč o tome kakve su realne mogućnosti i kakvi su izazovi za razvoj preduzatništva žena na selu i udruživanja žena na selu, najveća prepreka je njihovo informisanje kakva imaju prava“

Ona se osvrnula i na pitanje na koje su i ostale učesnice skrenule pažnju, a to je nepristupačnost javnom polju diskursa i delanja: „veliki problem je što su žene vaspitanjem usvojile da su pomažući faktor u porodici – poljoprivredni i svi drugi poslovi, majčinsvo, posvećenost gazdinstvu, neophodnost da budu svuda uz muža i decu, ali su u javnoj komunikaciji potpuno nevidljive i nemaju mogućnost da svoj rad naplate. Imaju problem što ceo život rade na selu a ne ostvaruju pravo na penziju i socijalno jer su neprijavljene a nemaju pristup institucijama koje bi im pomogle da svoj problem reše“.

Aida Ćorović, aktivistkinja i borkinja za ljudska prava, kao gošća iz Beograda i Novog Pazara, pružila je podršku okupljenim ženama: “siromaštvo nije nedostatak novca nego nedostatak ljudskih prava. Kada nemamo pristup novcu, kretanju, obrazovanju i kulturi, šta se dešava sa tom zemljom? Zašto je Avganistan siromašna a Švedska bogata zemlja? Razlika je u ženskim pravima. Svet će biti bolje mesto za život svima ako žene imaju pristup svojim pravima.“

„Patrijarhat na svakom koraku gazi i muškarce. Zato je ovo zajednička borba sa muškarcima poput naših drugara koji su sada tu. Patrijarhat zajedno sa podivljalim neoliberalnim sistemom pravi monstrume od nekih muškaraca koji misle da novac može sve“, istakla je Ćorović.

Na kraju razgovora okupljenima se obratila i novinarka Newsmax Adria Jelena Obućina.

“Danas sam dosta naučila. Ove opšte probleme naravno prepoznajem. Ohrabrena sam jer vidim da vi i pored svih obaveza i prepreka radite na tome da se udružite i međusobno pomognete“, rekla je Obućina.

„Ja, kao ni Aida, nemam rešenja. Početak problema je obrazovanje. Treba da krenemo od dece i da ih učimo da su deca jednako važna, muška i ženska“, rekla je Obućina. Ono što obeshrabruje je što je u ovom razgovoru shvatila da postoje i lažna ženska udruženja, i što je ova vlast uspela da uđe i u ženske organizacije na selu.

„Mislim da bi trebalo da počene osnaživanje žena, žene moraju da se politički osveste i angažuju. Svaka čast Kseniji na preduzetom koraku da se politički angažuje. Pored borbe da se žene na selu osnaže, treba raditi na tome da se žene politički opredele u smislu glasanja, i da treba da budu političke“, zaključila je Obućina.

Ladislav Suknović, predsednik HKPD „Matija Gubec“ rekao je da je činjenica da je jako važno da se ponovo otvori pitanje, i da treba svi da ga postavimo „kako je biti žena, majka, baka u Srbiji, pa onda kako je to isto biti u Vojvodini, pa onda kako to isto je biti u seoskoj sredini pored svih ograničenja, a ima ih na stotine, a onda kako je biti Hrvatica, Bunjevka, Mađarica, Slovakinja ili  žena neke druge nacionalne manjiine u malim sredinama. Žene su naša najkreativnija populacija. Žene u ovakvim teškim okolnostima rađaju, odgajaju, stvaraju, iz ničega stvaraju mnogo toga.“