Pretresno veće Haškog tribunala saslušalo je juče dvojicu svedoka optužbe na suđenju bivšoj predstavnici glavne tužiteljke Florans Artman, optuženoj za nepoštovanje suda. Tribunal je u avgustu prošle godine optužio Florans Artman za nepoštovanje suda zato što je obelodanila sadržaj dve poverljive odluke žalbenog veća iz procesa protiv Slobodana Miloševića, donete septembra 2005. i aprila 2006.
Artman je u jednom tekstu i u knjizi „Mir i kazna“ tvrdila da su tim odlukama sudije sudije Haškog tribunala učestvovale u prikrivanju ključnih dokumenata o umešanosti SR Jugoslavije u genocid u Srebrenici tako što su odbile da skinu oznaku poverljivosti sa zapisnika Vrhovnog saveta odbrane koje je zvanični Beograd dostavio Tribunalu na suđenju Miloševiću.
Prvi svedok optužbe, predstavnik francuske izdavačke kuće Flamarijon Jorik Kermarek potvrdio je da je ta kuća objavila knjigu Florens Artman „Mir i kazna“, u kojoj je ona, po optužbi, otkrila sadržaj poverljivih odluka suda. Kermarek je precizirao da je do sada prodato 3.799 primeraka te knjige, a da je autorka kao avans dobila 15.000 evra uoči objavljivanja.
Dok ga je unakrsno ispitivao branilac Florens Artman Ginel Metro, Kermarek je izjavio da izdavačka kuća nije imala razloga da sumnja u istinitost onoga što je Artman napisala. Na pitanje tužioca Brusa Mekfarlejna, svedok je, međutim, priznao da „Flamarijon“ nije istraživao istinitost tih navoda.
Drugi svedok optužbe Robin Vinsent izjavio je da su odluke o poverljivosti dokumenata koje države dostavljaju međunarodnim sudovima od ključne važnosti za saradnju tih država i sudova i međusobno poverenje. Ukoliko se naruši poverljivost takvih dokumenta, ne može se očekivati da će države biti previše susretljive u saradnji sa sudovima, kazao je Vinsent, koji je trenutno sekretar specijalnog suda za Liban, a ranije je bio zamenik sekretara Tribunala.
Branilac Artmanove Karim Kan je tokom ispitivanja Vinsentu predočio više odluka različitih sudskih veća Tribunala u kojima se pominju poverljive odluke zbog čijeg je objavljivanja Artman optužena. Na sugestiju branioca da to dokazuje da za ukidanje poverljivosti dokumenata nije potrebna izričita odluka sudskog veća, svedok je odgovorio da to „zavisi od okolnosti“.
Suđenje će biti nastavljeno danas iskazima troje svedoka odbrane, među kojima je i direktorka beogradskog Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić. Tokom jučerašnje rasprave, ispred zgrade Tribunala demonstriralo je tridesetak članova „Komiteta za odbranu Florans Artman“ koji su nosili veliki transparent na kojem je pisalo „Osuđujte ratne zločince, a ne novinare“.
Robinson bez komentara
Sarajevo – Predsednik Haškog tribunala Patrik Robinson, koji je juče doputovao u posetu Sarajevu, nije želeo da komentariše dokumente kojima se navodno potvrđuje da su sudije u Hagu sklopile sporazum s bivšom SRJ o prikrivanju dokaza o umešanosti bivše države u genocid u BiH. Komentari bi, rekao je Robinson, mogli biti upotrebljeni u postupku protiv Artmanove. Nekoliko bošnjačkih NVO i institucija optužilo je Tribunal da je postigao sporazum s bivšom državnom zajednicom SCG o zaštiti dokumenata kojima se dokazuje jugoslovenska agresija na BiH i umešanost vlasti u Beogradu u ratne zločine.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
