Obrnuta piramida penzija

Revenga je, na predstavljanju izveštaja „Obrnuta piramida: penzijski sistemi suočeni sa demografskim izazovima u Evropi i centralnoj Aziji“, ocenila da se u izveštaju razmatra niz rešenja i zaključuje da će penzijski sistem morati da da prioritet obezbeđivanju bazičnih penzija, zajedno sa merama da se podstakne duži radni vek i individualna štednja.

Ukoliko se ne sprovedu odlučne reforme, današnja omladina i starija siromašna populacija najviše će trpeti zbog nesposobnosti sistema državnih penzija da obezbedi bazičnu zaštitu primanja u danima starosti.

Prema izveštaju, ako se nešto ne učini danas, postavlja se pitanje jednakosti za buduće generacije, s obzirom na to da bi verovatno rezultiralo smanjenjem penzija u budućnosti, a što bi više pogodilo siromašne nego bogate.

Nove ekonomije u Evropi i Aziji su najaktivniji reformatori, usvojili su određen broj novih rešenja za penzije, navela je potpredsednica Svetske banke za Evropu i centralnu Aziju Lora Tak. Prema njenim rečima, to su bodovni sistemi u Srbiji i Hrvatskoj, sistemi obračunski definisanih doprinosa u Letoniji i Poljskoj, univerzalne penzije u Gruziji, Kazahstanu i na Kosovu, individualni štedni računi u Estoniji, Rumuniji, Makedoniji i u Rusiji.

„Međutim, mnoge od ovih reformi nisu dovoljne da bi se u penzijskim sistemima održao adekvatan nivo davanja s obzirom na duboke demografske promene. Štaviše, neke od ovih reformi su poništene usled kratkoročnih fiskalnih pritisaka“, istakla je Tak.

Podizanje starosne granice za penzionisanje i podsticanje i podrška pojedincima da duže rade dosta bi doprinelo tome da penzijski sistemi obezbede bazične prihode u staroj dobi i da budu finansijski održiviji, navodi se u izveštaju koji je predstavljen u Briselu.

Nema rešenja koje bi odgovaralo svima, jer bez obzira na to za koji se put odluče, zemlje moraju da započnu društveni dijalog o tome koji pristup je najbolji u kontekstu svake zemlje, ističe se u izveštaju.