Odlični đaci kritični prema nastavi na daljinu 1Foto: Nova ekonomija

Iskustvo koje su učenici i nastavnici imali tokom drugog polugodišta prošle školske godine, kada su škole zbog pandemije korona virusa bile zatvorene, nije iskorišćeno da se pripremljeno uđe u novu školsku godinu.

A pred sam kraj ove školske godine problemi sa nastavnom na daljinu su ostali isti, čulo se na današnjoj tribini „Kako se školujemo u pandemiji“, koji su organizovali Fondacija Fridrih Ebert i Nova ekonomija.

Vesna Vojvodić Mitrović, iz Granskog sindikata prosvetnih radnika Srbije „Nezavisnost“, kaže da prosvetni radnici sve vreme imaju osećaj da kapetana nema na brodu i da nisu sigurni kuda taj brod plovi. Ona je rekla da je nastava na daljinu dosta koštala nastavnike, jer su morali iz svojih sredstava da nabavljaju tehničku opremu i plaćaju internet i da su se sa istim problemom suočili i roditelji.

– Ali najsnažniji utisak je da su i đaci, i njihovi roditelji i nastavnici bili prepušteni sami sebi. Kolege su umorne, ali ta vrsta borbe sa osećanjem besmisla je ono što kosi prosvetne radnike, jer imate utisak da stalno radite, a nikad nije dovoljno i da rezultati ne odgovaraju uloženoj energiji – kazala je Vojvodić Mitrović.

Ona je kritikovala Ministarstvo prosvete, koje je, umesto da bude ključna podrška, sve vreme imalo ignorantski odnos i kreiralo iluziju u javnosti da je sve divno. Vojvodić Mitrović je rekla i da u obrazovnom sistemu ima između 750.000 i 800.000 osnovaca i srednjošklaca, a da grube procene pokazuju da 10 odsto đaka nije imalo pristup nastavi na daljinu.

– To je vojska od 75.000 do 80.000 mladih ljudi koji će trajno osetiti posledice nedostatka bilo kakvog obrazovanja, a svako dete će zbog ovih okolnosti izaći sa okrnjenim obrazovanjem – navela je Vojvodić Mitrović.

Smiljana Jošić, sa Instituta za pedagoška istraživanja, kazala je da je učiteljima, nastavnicima i učenicima najviše nedostaja interakcija u nastavi na daljinu i da se povratna informacija, koja je bitna za nastavu i učenje, ne može dobiti u virtuelnom okruženju.

Predstavljajući rezultate istraživanja koje je uradio Institut, ona je istakla da su odlični učenici bili mnogo kritičniji prema nastavi na daljinu, jer su želeli i očekivali više. Smatraju da je takva nastava nepravedna, da nije fer jer je mnogo dozvoljeno prepisivanje.

S druge strane, učenicima koji su pre pandemije imali nešto niže prosečne ocene, smanjivanje kriterijuma i drugačiji način rada je odgovarao.

„Ima previše prepisivanja i varanja na testovima“, „Da je nastava na daljinu super reći će vam samo loši učenici“, „Ovakvo učenje bi bio dosta efikasnije kada ne bi svi prepisivali, ali to nije mguće“, „Zbog ovakvog stanja uopšte nemam volju da učim i sama se okrećem prepisivanju iz nekih predmeta koji su mi teški i koje ne volim“, neki su od učeničkih komentara kojima je Smiljana Jošić ilustrovala kako oni doživljavaju onlajn nastavu.

Ona je rekla da istraživanja pokazuju da su i pre pandemije postojale značajne razlike u učeničkim postignućima zbog socioekonomskog statusa i napomenula da će aktuelna situacija pojačati jaz između učenika iz gradskih i ruralnih sredina. O efektima nastave na daljinu se ne može govoriti, jer ne postoje nacionalna istraživanja, ukazala je ona.

Gordana Plemić, predsednica Udruženja „Roditelj“, je istakla da roditelji nemaju kapacitet da budu nastavnici svojoj deci bez obzira da li znaju školsko gradivo.

Nove okolnosti obrazovanja su, kako kaže, pojačale frustracije roditelja i da se došlo do toga da im je bitno kakve će deca imati ocene na kraju školske godine.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.