Pesma koja je ujedinila svet

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Čini mi se da su neki od metafizičkih simbola bili naročito delotvorni, a zanimljiv ritmički oblik, kao da se suprotstavlja čitavom čitavom nadrealizmu prikrivene metafore koja prikazuje čovečnost pesničke osećajne duše, tako, što uspeva da prodre preko medijuma stihovne strukture, sublimujući jedno, prenoseći u transcendentno drugo i izlazeći na kraj s fundamentalnim dihotomijama svega ostalog.
   Čitalac ostaje sa dubokim i živim uvidom u sopstvo autora i njegovog okruženja.

2. Na žalost ostaće pesma kao vapaj. Pohlepu ljudsku niko ni ugasi. Niti Isus svojim žrtvovanjem. Od NJegove mučne smrti ljudi napraviše Ironiju (Religiju) u služba nezajažljive Pohlepe. Pogledajte kakva su gigantska bića, ima ih na slici na ovom portalu, živela u beskrajnoj močvari koju mi znamo kao pustinja Sahara. Nestala su gigantska bića, može nestati i čovek gigantskog uma. Barem na tome rade pohlepni psijatiriski pacijenti. Posle dvadeset veka pojavio se novi Isus, i to baš u SAD. Ime mu je Berni Sanders. No, pohlepni ne dozvoljavju da Božja ideja zavlada Amerikoma, pa tako i Planetom Zemljom. Lako je zamisliti s kojom brzinom napreduje čovečanstvo. Tačnije traje trka Paohlepnih po bogatsvo i Oboženih – bogati Duhom.
   Kosmos za to ne haje. Za Kosmos ni postoji smrt.. Smrt je deo života, jer je sve večno, sve je sada i nema početak i kraj. Upravo tako kako je Marija iz Magdale. doživela viziju produžetka Isusovog života posle smrti. Šansa je uvek pred nama. Mi smo Bog. Samo treba da imamo ljubav kao što Kosmos ima ljubav za svakoga

3. A da je težnja isključivo ka materijalnom, najočitije će pokazati Nemačka, koja se ekonomski tako brzo razvijala kao niko u istoriji pre toga, a ceo svet se osetio ugroženim. Bežeći iz sotonizovane Nemačke, produhovljeni čovek Erih From sklonio se u SAD, gde je napisao i filozofsku knjigu „Imati ili biti“ (NOLIT, Beograd 1969), kojom izražava poglede svog sunarodnika Isusa Hrista: „Alternativa između imanja i bivanja ne temelji se na zdravom razumu. Moglo bi izgledati da je imati normalna funkcija našeg života: da bismo mogli živeti – moramo imati stvari. Pa i više od toga, moramo imati stvari da bismo mogli u njima uživati. Kako je u kulturi u kojoj je vrhovni cilj imati – i to imati sve više i više – i u kojoj se može govoriti o nečemu što je ‚vredno milion dolara‘ moguća alternativa između imanja i bivanja? Upravo suprotno, moglo bi izgledati da je sama bit bivanja imanje, da čovek nije ništa ako nema ništa. No veliki učitelji su u središte svojih sistema postavili alternativu između imanja i bivanja. Buda uči da ne smemo žuditi za posedovanjem ukoliko želimo postići najviši stadijum ljudskog razvitka. Isus uči: ‚Jer ko hoće dušu svoju da sačuva, izgubit će je; a ko izgubi dušu svoju mene radi, onaj će je sačuvati. Jer kakvu će korist imati čovek ako sav svet pridobije, a sebe izgubi ili sebi naudi?‘ (Luka, 9:24–25)“.