Foto: Pixabay/CoyotGlobalni izveštaj o rezultatima poslednjeg ciklusa PISA 2022 istraživanja biće predstavljen sutra u Parizu u 11 sati, kada će biti i javno dostupan izveštaj za sve zemlje učesnice te studije.
Informacije o tome kakva postignuća iz matematičke, čitalačke i naučne pismenosti su pokazali naši učenici trebalo bi da objavi Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja koji sprovodi ovo istraživanje i koji je nacionalni PISA centar.
Očekuje se da odmah po objavljivanju globalnih rezultata bude saopšten plasman Srbije.
U PISA 2022 istraživanju koje je u našoj zemlji realizovano od 8. do 18. marta 2022. godine učestvalo je oko 7.600 petnaestogodišnjaka iz Srbije.
Glavno testiranje je sprovedeno u 193 škole (178 srednjih stručnih i gimnazija i 15 osnovnih škola) koje su izabrane metodom slučajnog uzorka.
U pitanju su kako državne, tako i privatne škole iz različitih delova Srbije.
Iz svake škole koja je u uzorku, metodom slučajnog uzorka izabrano je 42 učenika, rođenih 2006. godine.
Ovi đaci su na računarima raditi zadatke iz čitalačke pismenosti, nauke, matematike, što su osnovni domeni u kojima se đaci testiraju.
Sem toga, testiranje je obuhvatilo i kreativno mišljenje, što je inovativni domen koji podrazumeva kompetencija da se učenik produktivno angažuje u generisanju, samovrednovanju i unapređenju ideja na način da predstavljaju originalna i efikasna rešenja nekog problema ili zadatka.
U tu svrhu su razvijeni zadaci koji su razvrstani u dva domena kreativnog mišljenja: kreativno izražavanje, koje obuhvata pismeno i vizuelno izražavanje i kreativno rešavanje problema u društvu, kao i u prirodnim naukama (primena naučnih prinicipa u rešavanju problema u svakodnevnom životu).
To znači da se od učenika u zadacima očekuje da o običnim temama razmišlja na drugačiji način, odnosno da produkuje inovativne ideje i rešenja, te da je sposoban da ih proceni i unapredi, pojasnila je ranije za Danas Gordana Čaprić, nacionalna koordinatorka istraživanja PISA 2022.
U ovom cikusu centralna oblast ispitivanja je bila matematika, iz koje je bio i najveći broj zadataka.
Šta je PISA?
PISA se smatra jednim od najcenjenijih istraživanja učeničkih postignuća čiji se rezultati koriste za pobošljanje kvaliteta obrazovanja.
Osnovni cilj PISA istraživanja je da se ispita u kojoj su meri mladi osposobljeni da razumeju i koriste date informacije prilikom rešavanja problema iz svakodnevnog života.
PISA istraživanje realizuje OECD u trogodišnjim ciklusima.
Osnovni cilj studije je da omogući zemljama i obrazovnim sistemima da sagledaju kvalitet obrazovnih postignuća, faktore koji na njih utiču, kao i da donose strateške odluke u obrazovanju na osnovu empirijskih podataka o postignućima đaka i uslovima u kojima se oni školuju.
Srbija je učestvovala u PISA istraživanjima 2003, 2006, 2009, 2012. i 2018. godine.
Ciklus koji je bio planiran za 2021. je zbog korone pomeren na 2022. godinu. U njemu je učestvovalo 85 zemalja širom sveta.
Kakvi su dosadašnji rezultati naših đaka u PISA studiji?
Otkako Srbija učestvuje u PISA studiji, postiguća naših đaka su ispod proseka zemalja OECD-a.
Rezultati poslednjeg ciklusa 2018. su pokazali i da je svaki treći učenik u Srbiji funkcionalno nepismen, odnosno ne ume ono što je naučio u školi da primeni u svakodnevnom životu.
Osnovni nivo pismenosti nije dostiglo 38 odsto učenika u čitanju, 40 odsto u matematici, a 38 odsto u prirodnim naukama.
Prema tim rezultatima, u Srbiji prosečno postignuće na skali matematičke pismenosti iznosi 448 bodova, čitalačke pismenosti 439, a na skali naučne pismenosti 440 bodova, dok je prosečno postignuće u OECD zemljama oko 500 bodova.
Rezultati učenika iz Srbije su za oko 50 poena niži od proseka zemalja OECD-a i država Evropske unije, što znači da im je potrebno godinu do godinu i po dana dodatnog školovanja da bi tu raziliku nadomestili.
Očekivanja ministara prosvete od PISA
U trenutku kada su predstavljeni rezultati prethodnog ciklusa, u decembru 2019. na čelu Ministarstva prosvete bio je Mladen Šarčević, koji je o očekivanjima za ciklus 2021 (u međuvremenu pomerenom na 2022) rekao da je umereni optimista da će se plasman naših učenika popraviti.
On je tada kazao da ozbiljniji pomak očekuje u narednom ciklusu koji je bio planiran za 2024, zbog vremena koje je potrebno da se osete efekti reformi.
Njegov naslednik Branko Ružić, tokom čijeg mandata je sprovedeno istraživanje PISA 2022, u martu prošle godine je izrazio očekivanje da se najmanju ruku zadržimo na nivou rezultata koje smo imali prethodnog puta, a nadao se da ćemo biti za nijasu bolji.
– Mi smo već nakon prethodnog ciklusa 2018. imali jasan odgovor, ne brzoplet, ali mislim da je bio dovoljno uvremenjen. Naš nacionalni PISA centar Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja radi na reviziji obrazovnih standarda za 13 predmeta u osnovnim školama i oni će biti gotovi do kraja godine, nakon čega sledi izmena nastavnih programa i obuke nastavnika da bi te standarde primenjivali u radu – rekao je u martu prošle godine Ružić, prilikom početka PISA 2022 ciklusa.
On je tada istakao i da je pandemija kovida ostavila trag na obrazovanje u Srbiji, što je slučaj i sa ostale 84 države koje učestvuju u ovom krugu PISA istraživanja, te da će se refleksija tog uticaja videti u rezultatima.
Koliki, saznaćemo sutra.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
