Nastavnik priča, đaci ne slušaju: Koji su najveći disciplinski problemi u školama u Srbiji? 1foto (BETAPHOTO/DRAGAN GOJIĆ)

Čak 40 odsto učenika na većini časova ne sluša šta nastavnici govore i to je najveći disciplinski problem u školama u Srbiji, pokazao je poslednji ciklus PISA 2022 istraživanja, u kojem su učestvovali učenici uzrasta 15 godina (najveći broj njih je u trenutku sprovođenja ove međunarodne studije pohađao prvi razred srednje škole).

– To znači da oni sede na časovima po nekoliko sati, a da pritom vežbaju pažljivo neslušanje. Ranija istraživanja Instituta za psihologiju koja su bila usmerena ka doživljaju obrazovanih aktivnosti jasno su pokazala da su te aktivnosti učenicima „teške“, odnosno traže od njih mentalni angažman, ali su im i dosadne. Posledice dosade u školi su i izvan okvira nenaučene lekcije na času. Novija istraživanja pokazuju da se čest osećaj dosade u školi mogu povezati sa pojavom nasilničkog ponašanja. Tako da bi zanimljiva, angažujuća nastava bila i mera prevencije nasilja u školi – kaže za Danas psihološkinja Marina Videnović, analitičarka u PISA 2022 u Srbiji.

Đaci iz Srbije po ovom disciplinskom problemu prednjače u odnosu na vršnjake iz drugih zemalja učesnica poslednjeg ciklusa PISA, u kojima 30 odsto učenika ne sluša šta nastavnik govori na času.

Na pitanje u čemu, odnosno u kome je problem – u nezainteresovanim srednjoškolcima ili “dosadnim” lekcijama i nastavnicima, Videnović kaže da se vremenom formira sledeći obrazac: lekcije i predavanja nastavnika nisu zanimljiva učenicima, đaci gube motivaciju, nastavnicima je sve teže da održe njihovu zainteresovanost, a kako su nastavnici sve manje uspešni u tome, motivacija učenika nastavlja da slabi.

Vremenom se verovatno formiraju uverenja kod učenika da ništa što dolazi iz škole i sa časa može biti zanimljivo, korisno i interesantno, a kod nastavnika da je đake nemoguće zainteresovati.

Zašto je učenicima dosadno?

– I spoljašnja provera kvaliteta rada škola (eksterna evaluacija) pokazuje da je dominantni oblik nastave i dalje tradicionalan (nastavnik predaje, učenici slušaju, zapisuju, pamte). Zapravo je u ovom obliku nastave velika odgovornost na nastavniku jer on mora biti zanimljiv, interesantan, dobar glumac na sceni kako bi posle nekoliko sati zadržao pažnju učenicima. Dominantnost ovog oblika nastave je teško opravdati u današnje vreme kad su informacije dostupne mnogo lakše nego u ranijim periodima. Zašto bi onda učenik slušao nastavnika, kad do svih tih informacija može lako doći i već ih ima u knjizi, prezentaciji, na internetu? I onako će se posle časa tim izvorima vratiti, kada zapravo tek počinje proces učenja – odgovara Videnović zašto je đacima dosadno u školi.
Prema njenom mišljenju, zaokret koji je potrebno napraviti podrazumeva da čas ne služi dobijanju informacija nego vežbanju kako se one mogu naći, selektovati, iskoristiti kako bi se rešio neki problem sa kojim će se učenik susretati. Takav pristup bi, dodaje, zahtevao osmišljavanje časa u kojem se aktivnost učenika ne svodi samo na pažljivo slušanje već obuhvata aktivne pokušaje da se nešto savlada, reši neki problem.

Nastavnik priča, đaci ne slušaju: Koji su najveći disciplinski problemi u školama u Srbiji? 2
Foto: ceo.edu.rs

Buka i nered u učionici kao disciplinski problemi

Istraživanje je pokazalo da što se tiče klasične nediscipline – buke i nereda u učionici, podaci nisu upadljivo drugačiji od proseka OECD zemalja učesnica PISA, mada ni u tom slučaju rezultati nisu za pohvalu jer nešto manje od trećine učenika procenjuje da nedisciplina na časovima predstavlja deo njihove školske svakodnevice.

Da učenici ne počinju sa radom dugo vremena posle početka časa reklo je 27 odsto učesnika istraživanja, a isti procenat kaže da nastavnik mora dugo da čeka dok se učenici umire.
Trećina anketiranih petnaestogodišnjaka navodi da đacima odvlači pažnju korišćenje digitalnih resursa (OECD prosek je 30 odsto), dok je 28 odsto reklo da učenicima odvlače pažnju vršnjaci koji koriste ove uređaje (međunarodni prosek iznosi 25 odsto).

Marina Videnović ističe da globalna slika na sve obrazovne sisteme koje pruža PISA ukazuje da učenici tokom časa koriste digitalne resurse van procesa učenja. Drugim rečima, gledaju se poruke, nešto se pretražuje što nije u vezi sa onim što se odvija na času. Takođe, nije lako zadržati pažnju na predavanje nastavnika ni kada vidiš da neki drugi učenik gleda u telefon, odgovara na poruke…

– Tehnologije su uvek bile oruđe koje možemo koristiti u različite svrhe, tako da nam više ili manje koriste, odnosno smetaju. Ništa nije drugačije ni sa digitalnim tehnologijama. Zadatak škole treba da bude da učenici ovladaju digitalnim tehnologijama. San o tome da će one nestati pri nekoj apokalipsi i da ćemo se vratiti u romantično vreme kada su se pisma, a ne mejlovi pisali i kada su se listale enciklopedije, a ne internet jeste samo san koji nije ostvarljiv. Tako da će naši učenici živeti u jednom komplikovanom svetu u kojem je jako važno znati kako da se snađeš, u gomili informacija nađeš relevantne i pouzdane – navodi sagovornica Danasa.

Indeks disciplinske klime

Na pitanje šta znači indeks disciplinske klime koji se pojavljuje u PISA izveštajima, Videnović kaže da se on formira tako što se različita pitanja kojim se meri disciplina iskombinuju tako da čine jednu meru, to jest jedan indeks. Obično je indeks tako „namešten“ da je prosek OECD zemalja oko nule.

Iako su razlike u izveštajima učenika o disciplinskoj klimi u različitim kontekstima i zemljama podložne uticaju interpretacije (na primer, ono što se računa kao „buka” u jednom kontekstu može biti percipirano kao uobičajena radna atmosfera u drugom kontekstu), PISA, kao i druge međunarodne ankete, sugeriše da količina vremena koja je na času izgubljena i oduzeta od učenja zbog lošeg ponašanja učenika i lošeg vođenja časa, značajno varira između zemalja i da je, na primer, naročito velika u mnogim latinoameričkim zemljama, navodi se u nacionalnom izveštaju za Srbiju.

U studiji PISA, najviše vrednosti na indeksu disciplinske klime koje ukazuju na potpuno ili skoro potpuno odsustvo remećenja podučavanja u učionici, uočene su u Japanu (1,09), Koreji (0,84) i Gvatemali (0,56). Prosek u Srbiji iznosi 0,08 što je niže od OECD proseka, koji je 0,02.

Da li je potrebna grobna tišina u učionici?

– Naš indek je nešto niži nego u OECD zemljama, dok su azijske zemlje uvek u vrhu kao one u kojima je disciplina na zavidnom nivou. Naravno, to ne znači da treba da se zalažemo za to da se u učionici „čuje samo nastavnik i eventualno neka muva“, jer kao što smo već naveli Koji su najveći disciplinski problemi u školama u Srbiji?vproblem nije toliko pravljenje nereda i buke koliko pasivnost i neaktivnost na času – kaže Videnović.

Dodaje da ne treba da se zalažemo za učionicu u kojoj je grobna tišina, jer su učenici naučili kako mirno da sede i gledaju kroz nastavnika dok su mislima negde drugde.

– Od ove vrste discipline niko nema preteranu korist. Učenici ne nauče ništa na času, a nastavnik ne dobija povratnu informaciju da treba da promeni način rada kako bi veći broj učenika bio zaista uključen. Ne bi smetalo ukoliko bi učionica postala nešto i bučnija, ukoliko bi buka nastala zbog toga što učenici na primer, diskutuju dok rade na zadatku – ističe naša sagovornica.

Prema njenim rečima, dodatne analize su pokazale da je indeks discpline niži u tehničkim, srednjim trogodišnjim trogodišnjim školama nego u medicinskim i gimnazijama.

– Pošto u tehničkim školama ima više dečaka, a u gimnazijama i medicinskim više devojčica, očekivano je dobijena razlika između učenika različitog pola. Naravno, postoje razlike i između škola koje pripadaju istim obrazovnim profilima. Ponavljam, protiv nediscipline se ne treba boriti samo represivnim merama, nego da je ključ u tome da se učenici uključe u smislene aktivnosti, tako da su prirodno disciplinovani jer su lično zainteresovani u ono što se dešava i nije potrebno neku posebnu energiju ulagati kako bi se međusobno slušali – poručuje Videnović.

Zašto je važna dobra disciplinska klima?

Dobra disciplinska klima i odnosi podrške nastavnik–učenik ne samo što su važni za učenje, već su i snažno povezani sa drugim pozitivnim ishodima, poput dobrobiti učenika i nastavnika. Na primer, zadovoljstvo nastavnika poslom veće je u školama gde učenici u proseku prijavljuju bolju disciplinsku klimu, čak i nakon što se u obzir uzmu učinak i socioekonomski status učenika. Osećaj đaka da pripadaju školi je takođe pozitivno povezan i sa percepcijom učenika o odnosima podrške nastavnik– učenik i sa prosečnom disciplinskom klimom u učionici koju prijavljuju učenici u toj školi. Te povezanosti su dosledne u istraživačkim studijama koje pokazuju da kvalitet odnosa nastavnik–učenik može da utiče na angažovanje učenika u školi i na njihov socioemocionalni razvoj, ukazuje se u izveštaju PISA 2022 za Srbiju.

 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari