Plakati imaginarnih filmova

– Pri osmišljavanju naslovnih stana najbitniji je koncept. Slobodan Šuljagić glavni urednik TFT-a i režiser, od prvog broja tražio je da se magazin podjednako čita i gleda i ljudi su to prepoznali. Sakupi tekstove i slaže ih kao dramsko delo, praktično pravi dramaturgiju broja. Naslovna strana je plakat, a impresum špica TFT-a. Sve tekstove otvara slika preko cele strane, često ilustracija, ponovo neka vrsta plakata za tekst. Od samog početka poštujemo strog tretman fotografija – svi filmski i televizijski kadrovi ostaju u originalnom formatu (4:3 ili 16:9). U magazinu nema malih slika, sve fotografije su velike i sve je podređeno dramskoj formi transponovanoj u štampu – priča Antanasijević.

Mladi dizajner objašnjava da su naslovne strane zapravo plakat imaginarnog filma.

– Uz slobodu da to bude film koji bih ja voleo da snimim ili pogledam. Glavna inspiracija za njih su plakati poljske škole, čuvene u svetu. Ona temu filma tretira na metaforičan način. Recimo, legendarni plakati za „Rat zvezda“ i „Kabare“ su dokazali da na njima ne moraju uvek biti fotografije glavnih glumaca. Metafora u vidu kukastog krsta sastavljenog od nogu igračica, kojim je ilustrovan „Kabare“ ostavlja daleko snažniji utisak, nego fotografija sa Lajzom Mineli i ostalim akterima iz glavne glumačke postave“ – ukazuje Antanasijević.

On ističe da mu je komunikacija na intuitivnom nivou, osnovni princip kojim se rukovodi u procesu rada, a nadrealizam stil, zbog toga što on omogućava kontakt sa najširom publikom što i jeste bio, od početka, zacrtani cilj.

– TFT nema naslove i to je takođe deo koncepta. Prepoznatljivost magazina nije zasnovana na logotipu, nego na ilustracijama sa naslovnih strana, a to je velika retkost kod nas. U svemu tome ključnu ulogu je imao urednik, koji je odličan zbog toga što je napravio stroga pravila. Mi se njih pridržavamo, ali ih ne osećamo kao ograničenja. Naprotiv, baš u okviru tih strogih odrednica imamo veliku slobodu – kaže Antanasijević dodajući da – naslovna strana bez naslova, snažna vizuelna poruka, ne samo na koricama nego i u ilustracijama unutar magazina, obrada teme na metaforičan način, velike fotografije, originalan format jesu snažan koncept, koji dozvoljava mnogo širine i omogućava prepoznatljivost. „To je ono što upravo fali magazinima ovog profila kod nas“, zaključuje naš sagovornik.

Pored oficijelnog obrazovanja, za svakog dizajnera bitna je vizuelna kultura koju nosi u sebi. Antanasijević je završio dizajnersku školu i diplomirao na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu na odseku primenjena grafika, ali od 13. godine objavljuje stripove. Kaže da ih je kao klinac gutao i da ljudi koji se posvete stripu prolaze kroz različite faze i različite autore u čitalačkom i stvaralačkom sazrevanju, a da je on prošao kroz sve njih. Frenk Miler, autor „Sin sitija“, koji je kasnije pretočen u film jedan mu je od omiljenih autora jer je u svojim scenarijima uspeo da unese „neo noar“, ističe Antanasijević koji pored TFT, sa svojim studijom „Aparat“ pokriva i sve druge poslove u oblasti dizajna. Dugo je radio za Politikin zabavnik napravivši nekoliko naslovnih strana, a mnogi ga prepoznaju i po rubrici „Život piše drame“, koju je ilustrovao u tom časopisu. „Aparat“ mnogi prepoznaju i po ilustracijama za decu ili po knjizi za seriju „Liturgija“ koju su radili za manastir Ostrog, osmislivši je na svoj, vedriji način. „Imali smo odličnu saradnju sa đakonom i režiserom Nenadom Ilićem, koji takođe želi da komunicira sa publikom. U našem poslu se sve svodi na komunikaciju, da ljudi nešto prepoznaju i da ih to zaintrigira“, ističe na kraju našeg razgovora Milan Antanasijević.

Stvaralačka procedura kao u fabrici

„Ja se igram. Kad počnem da radim ne mogu da se odvojim od toga i to često traje do šest sati ujutro. Ne postoji metafizički proces , jednostavno imaš zadatak i postoji stvaralačka procedura kako se nešto radi, kao u fabrici – skice, ideje, probe, još malo skica, proba, onda ostaviš da to malo odleži dan, i nakon toga se vratiš poslu. Ako imaš problem sa idejom, to prosto samo nestane. Nisam kampanjac zato što uživam u poslu. Jedino često tražim produžetke – dva do tri dana, da malo odstoji pre nego što ode u štampu. Gotovo je sve, ali volim da proverim da li sam u pravu.“

Dart Vejder u funkciji bonsai saksije

„Dart Vejder je možda priča o rušenju autoriteta i oslobađanju strahova. Ja to nisam svesno radio. On jeste simbol zla u pop kulturi, tako da njegova glava u funkciji bonsai saksije jeste možda neka priča o savladavanju strahova i o pozitivnoj energiji, koja dolazi nakon toga.“