Politički pritisci najveći rizik za medije u Srbiji, SNS erodira institucije 1foto Miroslav Dragojević Danas

Najveći rizik po medijski pluralizam u Srbiji zabeležen je u oblasti političke nezavisnosti medija od 83 odsto zbog velike polarizacije medije i političkih pritisaka kojima su mediji izloženi, pokazao je izveštaj o Srbiji izrađen u okviru „Monitoringa medijskog pluralizma u digitalnoj eri“.

Monitoring je vršio Centar za medijski pluralizam i slobodu (CMPF) pri Evropskom institutu u Firenci (EUI) na nivou Evropske unije, a izveštaj o medijskom pluralizmu u Srbiji dostavljen je i Evropskoj komisiji.

Među najvažnijim zaključcima o stanju medijskih sloboda u Srbiji navodi se da „uprkos formalno uspostavljenom institucionalnom ambijentu parlamentarne demokratije, vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) poslednjih godina konstantno erodira predstavničke institucije, zakonodavna tela, nezavisne regulatorne agencije itd. podvrgavajući ih sistematskoj manipulaciji, koja institucije sprečava da budu efikasne“.

Jedan od najvećih faktora rizika po medijski pluralizam je i polarizacija u medijima što je u izveštaju naglašeno kao posebno štetno.

„Snažno polarizovano medijsko okruženje između provladinih tabloida i kritičkih medija odražava političku podeljenost društva, karakterističnu po tome što se kritički orijentisani mediji često doživljavaju kao politički protivnici“, stoji među nalazima.

Nalazi Monitoringa su pokazali da u Srbiji postoji značajan rizik za medijske slobode u ključnim oblastima kao što su osnovna zaštita medijskih sloboda, tržišni pluralitet, politička nezavisnost i socijalna inkluzija.

Medijski pejzaž polarizovan, pod političkim pritiscima

Najproblematičnija je oblast političke nezavisnosti, koja ukazuje na povećanje rizika za 18 odsto u odnosu na procenu iz 2020. godine, dostižući najviši nivo rizika za sve oblasti u 2021. godini od  75 odsto.

Najveći rizici u ovom području povezani su sa indikatorima „političke nezavisnosti medija“ i „nezavisnosti upravljanja i finansiranja javnog medijskog servisa“, koji su pojedinačno ocenjeni visokim rizikom od 83 odsto.

Ovo znači da su se novinari i urednici u prethodnoj godini suočavali sa snažnim političkim pritiscima, a srpski medijski pejzaž označen je kao polarizovan na provladine i nezavisne medije.

„Nezavisnost medija narušena je pritiscima od strane vlasnika medija povezanih sa političkim akterima na urednike, kao i direktnim pritiscima i pretnjama usmerenim prema novinarima, što uzrokuje visoku stopu autocenzure. Režimske političke stranke imaju najveću medijsku pokrivenost, kako u javnim medijskim servisima, tako i u privatnim nacionalnim emiterima“, navodi se u izveštaju.

U izveštaju se navodi i da su provladini mediji veći, bogatiji i prilično uticajniji; dok su nezavisni  znatno manji i imaju proporcionalno manju pokrivenost i uticaj, te se navodi da i u medijima koji su u privatnom vlasništvu, vladajuća stranka ima ogroman uticaj putem kontrole oglašavanja, usmeravanja državnih sredstava ili direktnog uticaja na vlasnike medijskih kuća, što dovodi do uređivačkih politika koje često imaju isti pravac.

Monitoring je zabeležio da su najuticajniji privatni mediji redovno učestvovali u kampanjama klevetanja političke opozicije i medija koji su percipirani kao protivnici vlasti, kao i da je Regulatorno telo za elektronske medije (REM) kritikovano zbog nedostatka nezavisnosti.

Kao glavni faktori za povećanje rizika u  vezi sa nezavisnošću javnog servisa navodi se da je posebno sporno imenovanje UO i direktora RTS.

„Procedure imenovanja članova Upravnog odbora i generalnog direktora RTS-a u 2021. godini ponovo su potvrdile da odredbe Zakona ne pružaju dovoljne garancije za nezavisnost od političkog uticaja“.

Takođe je kritikovao što implementacija Medijske strategije još nije počela da daje rezultate.

„Većina mera za koje je očekivano da budu implementirane do kraja 2021. godine ni do danas nisu realizovane, niti je objavljen nacrt novog Zakona o javnom informisanju i medijima, što sve ukazuje na nedostatak političke volje za sprovođenje ovog obavezujućeg dokumenta medijske politike, i uvećava ocenu rizika“, navodi se u izveštaju.

Telekom pretnja za pluralizam medijskog tržišta

U oblasti tržišnog pluralizma takođe postoji visok rizik po medijske slobode od 83 odsto,  prvenstveno zbog koncentracije vlasništva nad informativnim medijima pri čemu se posebno ističe slučaj medija povezanih sa državnim operaterom Telekom.

Izveštaj ukazuje da se u poslednjih nekoliko godina dogodilo nekoliko spajanja i sticanja medijskih kompanija od strane Telekoma Srbija (čiji je većinski deoničar država).

„Kao posledica toga, 2020. godine nije obnovljen ugovor o distribuciji sa kablovskom televizijskom mrežom N1, što je dovelo do opadanja dostupnosti raznolikih medijskih sadržaja za javnost. Ista praksa je nastavljena 2021. godine, kada je Komisija za zaštitu konkurencije odobrila saradnju dve medijske kuće – Telekom Srbija a.d. Beograd i Telenor d.o.o. Beograd, čemu se konkurencija oštro usprotivila“, navodi se u izveštaju iz podsećanje da su SBB i Junajted medija, kompanije koje posluju u okviru Junajted grupe, početkom aprila 2021. godine podnele krivičnu prijavu protiv Telekoma i Telenora.

Novinari u Skupštini targetirani kao „izdajnici“

U oblasti osnovne zaštite medijskih sloboda takođe je zabeležen značajan broj rizičnih praksi i izostanak adekvatnih mera zaštite zbog čega je ukupna ocena u ovoj oblasti – srednji rizik.

U izveštaju je navedeno da se medijske slobode potkopavaju različitim instrumentima kao što su pretnje tužbama ili krivičnim prijavama protiv novinara.

„Korišćene su i strateške tužbe protiv učešća javnosti (SLAPP) kao specifičan oblik pritiska od strane pojedinih preduzeća bliskih vlasti. Oni su tužili nekoliko nezavisnih portala, lokalnih medija, kablovskih televizija, dnevni list i druge medije, tražeći enormnu odštetu. Takođe, primećeni su i intenzivni pritisci na kritički orijentisane medije i novinare unutar Narodne skupštine Republike Srbije. Samo od početka 2021. do 10. marta iste godine, nelojalni mediji i novinari su na skupštinskim sednicama pomenuti 37 puta u negativnom kontekstu, čak i nakon što je u decembru 2020. usvojen Kodeks ponašanja narodnih poslanika. U nekim slučajevima, političari i javni funkcioneri su preuzimali ulogu pokretača ovih ciljanih kampanja protiv nelojalnih novinara, targetirajući ih kao „državne neprijatelje“ ili „izdajnike“, navodi se u izveštaju.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.