Rešenje iz Predloga strategije obrazovanja da i studenti privatnih univerziteta imaju pravo na smeštaj i ishranu u studentskim domovima, o kojem je juče pisao Danas; već je izazvalo podeljene komentare u javnosti. Predstavnici Studentskog parlamenta Univerziteta u Beogradu najavljuju proteste ako taj predlog bude usvojen, a članovi radne grupe koja je pisala deo strategije o finansiranju tvrde da to nije stajalo u tekstu oko koga su se usaglasili.
– Radna grupa je na zajedničkom sastanku takvo rešenje odbacila, ali je očigledno ono naknadno ubačeno u tekst i sada se plasira u javnosti. Neko uporno gura privatne fakultete po čitavom nizu osnova, sa obrazloženjem da se poboljšava tekst strategije – kaže za Danas Branko Medojević, profesor Ekonomskog fakulteta i Beogradu i član radne grupe koja se bavila finansiranjem.
S druge strane, Vlastimir Matejić, jedan od rukovodilaca tima za pisanje strategije, smatra da beneficije u oblasti studentskog standarda treba da imaju i studenti privatnih univerziteta, jer su i oni građani Srbije, ali i zato što njihovi roditelji plaćaju porez državi.
S tim se slaže i Dragan Domazet, rektor Univerziteta Metropolitan, koji kaže da ne vidi razlog zašto se pojedini studenti sa državnih univerziteta bune, kada većina trenutno nema pravo na smeštaj u domovima. Domazet napominje da svi studenti treba da budu ravnopravni, jer su i roditelji studenata na privatnim univerzitetima kroz porez uplaćivali sredstva u državne fondove.
Nov način finansiranja visokog obrazovanja predviđa (osim budžetskih i samofinansirajućih) uvođenje kategorije sufinansirajućih studenata. Deo troškova njihove školarine pokrivaće država, a deo sami studenti kroz kredite koje će po povoljnim uslovima davati banke, a kredit će vraćati po završetku studija. Ukoliko, međutim, student neće da podigne kredit, on može svoj deo za školarinu da uplati direktno fakultetu i da nikome ništa ne duguje.
– Ako država daje beneficirane stambene kredite, radna grupa je smatrala da treba da daje i kredite za studiranje. Svi studenti, i sa državnih i sa privatnih univerziteta, mogu da apliciraju za kredite, koje će posle vraćati. Predlog reforme ide u pravcu povećanja ekonomske odgovornosti studenata. Mi sada nemamo tu odgovornost, jer neko može da studira sedam-osam godina, može da napusti studije i nema nikakvu odgovornost prema državi koja je plaćala za njegovo školovanje. Zalagao sam se i da budžetski studenti imaju ekonomsku odgovornost, da se oduže državi kada počnu da rade – kaže Medojević.
Socijalna karta
Privatni univerziteti se zalažu da se školarine definišu prema realnim troškovima i da one ne smeju biti manje od tih troškova, a ukoliko se ovo pravilo bude poštovalo, sprečiće se nelojalna konkurencija, upis studenata preko dozvoljenog broja i takozvane damping cene. Novina u predlogu novog načina finansiranja je i to što uspeh više neće biti jedini kriterijum za školovanje o državnom trošku, već i socijalna karta studenata.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
