Ponovo zaštitnik

Jankoviću je raniji mandat istekao 23. jula, a parlament nije u predviđenom roku pokrenuo proceduru izbora, tako da je do njegovog reizbora tu dužnost obavljao njegov zamenik Miloš Janković. Posle polaganja zakletve izjavio je da treba da prestanu da važe „nepisana pravila da je za sprovođenje zakona potrebna politička volja i da je politička volja najjači zakon u državi“. On je poslanicima poručio da su zaštitnika građana izabrali konsenzusom i da je to ideal za ombudsmana i u najrazvijenijim državama.

Prema Zakonu o zaštitniku građana, ombudsman je nezavisni državni organ koji štiti prava građana i kontroliše rad državne uprave, kao i svih onih čijim se delovanjem, odnosno nedelovanjem, mogu povrediti nečija zagarantovana prava ili slobode. Zaštitnik nije ovlašćen da kontroliše rad Skupštine, predsednika, Vlade, Ustavnog suda, sudova i javnih tužilaštava, već samo organa državne uprave, javnih službi i organa lokalne samouprave.

U slučaju da su prava građana povređena, zaštitnik građana može da izrekne mere upozorenja, ukazivanja, davanja mišljenja, predloga i inicijativa, ali bez obaveznosti primene njegovih zaključaka. Ombudsman je ovlašćen da podnosi inicijative za izmenu zakona i drugih propisa, da pokreće postupak za ocenu ustavnosti, kao i da javno preporuči razrešenje funkcionera koji je odgovoran za povredu prava građana, odnosno pokretanje disciplinskog postupka protiv zaposlenog u organu uprave.

Saša Janković je diplomirani pravnik. Rođen je 1970. u Loznici. Od 1994. bio je novinar u agenciji Beta, od 1997. do 2000. stručni saradnik u Ministarstvu za omladinu i sport, od 2000. do 2001. sekretar Saveznog ministarstva sporta, potom pomoćnik saveznog sekretara za sport i omladinu, a od novembra 2003. obavljao je dužnosti nacionalnog pravnog savetnika u Odeljenju za demokratizaciju Misije OEBS u Beogradu.