Posledice nasilja su ožiljci do kraja života

– Prema postojećim informacijama, ona je trpela uvrede i dobijala komentare tipa „bezvredna si“, „ružna si“, „ne znaš ništa“, koji sigurno utiču na samopouzdanje mlade osobe, navodi Savić.

Beogradski tabloidi su kao odgovornog za tragičnu sudbinu jutjuberke Kristine Đukić (21) označili takođe jutjubera Bogdana Ilića, poznatijeg kao Baka Prase. On je 10. decembra, dan nakon što je Kristina digla ruku na sebe, bio priveden na saslušanje u prostorije Odeljenja za Visokotehnološki kriminal MUP Srbije i posle četvoročasovnog saslušanja pušten na slobodu. Prethodno je Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal otvorilo predmet za krivično delo proganjanje influenserke Kristine Kike Đukić.

Profesor Savić dodaje da postoje dva načina izvršenja krivičnog dela u vezi sa samoubistvom – navođenje na samoubistvo, koje može biti i verbalno i pomaganje u izvršenju samoubistva (član 119 Krivičnog zakonika RS).

– Pomaganje u samoubistvu, često pogrešno nazivano humana eutanazija, podrazumeva asistiranje osobi koja ima formiran motiv za suicid, ali nema psihičku ili fizičku snagu da to uradi. S druge strane, ako neko svojim ponašanjem ili verbalnim napadima utiče na formiranje suicidalnog motiva kod osobe koja taj motiv do tada nije imala, to je takođe krivično delo, ali navođenja na samoubistvo, objašnjava Savić.

Ističe da onaj „ko drugog navede na samoubistvo ili mu pomogne u izvršenju, pa to samoubistvo zatim bude izvršeno ili pokušano, biće kažnjen zatvorom od šest meseci do pet godina“. Da bi sud doneo presudu potrebni su dokazi, najčešće u vidu „skrinšota“ poruka. Zatim se nakon utvrđivanja krivice govori o umišljaju ili o nehatu.

– Kod umišljaja je osoba bila svesna svojih postupaka, kao i posledica po osobu koju ugrožava, dok se kod nehata provociranje shvata olako i ne pretpostavlja se da će osoba dići ruku na sebe, dodaje Savić. On podseća da je suicid svake individue kompleksno pitanje, ali da se u većini slučajeva izdvajaju dva elementa koja dovode do njega.

– Da bi neko izvršio samoubistvo potrebno je da postoji određen motiv, kao i suicidalna dispozicija, odnosno povećana sklonost osobe da u nekoj teškoj situaciji digne ruku na sebe, objašnjava on. Ipak, Savić podvlači ulogu i odgovornost medija, posebno tabloida.

– Nepotrebno senzacionalistički način pisanja o suicidu, sa svim detaljima, imenima, fotografijama, jeste neprihvatljiv ulaz u intimu porodice preminule osobe. Ne razumem ni one koji pišu takve stvari, ali ni one koji čitaju, ističe Savić. On dodaje da se u određenim medijima koriste „najgori mogući izrazi“ i da ne postoji nikakva odgovornost, a trebalo bi.

– Ceo sistem bi morao da reaguje, čak i da se zabrani rad određenim medijima koji na taj način izveštavaju o suicidu, kaže Savić. Ističe da sistemi za prevenciju, zdravstvene službe i centri za socijalni rad moraju sarađivati sa pravosudnim organima.

– Kada svi sistemi funkcionišu i kada je saradnja skladna, prevencija je tek tada potpuna, pojašnjava Savić.

U prvih devet meseci 2021. godine u Srbiji su u nasilju u porodici ubijene 22 žene, pokazuju podaci Ministarstva unutrašnjih poslova do kojih je došao Autonomni ženski centar (AŽC). Prošle godine mediji su izvestili o smrti 44 punoletne žene, od kojih su 26 žrtve femicida u porodično-partnerskom kontekstu, navedeno je u izveštaju o femicidu AŽC-a.

– Kada govorimo udelu primarne zdravstvene zaštite u prevenciji, jedan od zadataka izabranog lekara je da konstatuje da osoba trpi nasilje, što ona sama ponekad možda i ne shvata ili ne priznaje, da joj pruži pomoć i osnaži je, kaže Savić.

On dodaje da je napravljen Poseban protokol Ministarstva zdravlja za postupanje lekara i drugih zdravstvenih radnika u postupanju sa ženama žrtvama rodno zasnovanog nasilja. Postoji obrazac koji rukovodi lekare kako da izvrše pregled, konstatuju i opišu povrede, procene nivo opasnosti kojem je žena izložena i zatim je dalje osnaže da nasilje prijavi.

–  U obavezno zdravstveno osiguranje ipak i dalje ne ulaze detaljni pregledi za žene koje su žrtve nasilja. Klinički lekari često nemaju vremena da notiraju svaku povredu na telu, a to bi bilo značajno kao dokaz na sudu za kažnjavanje nasilnika. Ako ne postoji dokaz, odnosno medicinski izveštaj, u sudskom postupku, nažalost, ne može da se dokaže postojanje nasilja. A kada se žrtva nasilja nađe na obdukcionom stolu, njoj više ništa ne znači koliko će godina zatvora nasilnik dobiti, ističe Savić.

Sagovornik Danasa objašnjava da u našoj sredini, koja je još uvek patrijarhalna, žene često prihvataju ulogu žrtve nasilja samim tim što su stupile u brak.

– Postoje za to mnogi razlozi, strah od nasilnika, sramota koju oseća od okoline, ekonomska zavisnost od nasilnika, želja da zaštiti decu i dešava se da se to nasilje godinama ponavlja a da ga žena ne prijavljuje, dodaje Savić.

Navodi da se izdvajaju četiri tipa rodno zasnovanog nasilja, odnosno nasilja nad ženama – fizičko, emocionalno, ekonomsko i seksualno.

– Psihičko nasilje odnosi se na omalovažavanje žene, njenih vrednosti kao bića, kao člana porodice i obično je kombinovano sa ekonomskim. Muškarac upućuje ženi komentare tipa „Srećna si što sam te ja našao i dao ti krov nad glavom“ i pogrešno je ubeđuje da je u najboljem mogućem položaju, objašnjava Savić. Podvlači da posledice nasilja ostavljaju dubok trag na žrtve, posebno ako je u drugom stanju.

– Uočeno je da se kod rodno zasnovanog nasilja intenzitet i učestalost fizičkog nasilja, nažalost, povećava sa trudnoćom. Posledice mogu da budu veoma ozbiljne, imali smo tragične slučajeve da nasilnik istovremeno usmrti svoju ženu koja je u poznom mesecu trudnoće i nerođeno dete, objašnjava profesor Savić. Dodaje da ni psihičke posledice nisu bezazlene, jer su to „ožiljci koji se ne vide, ali ostaju do kraja života“.

Posledice nasilja pogubne i po dete

„Ako se lanac nasilja ne prekine na vreme, posledice mogu da budu pogubne i po dete. Oko trideset odsto dece koja su trpela nasilje i sama, nažalost, postaju nasilnici u budućnosti. Zato je prekidanje nasilja na vreme važno da bi se sprečilo širenje u naredne generacije“, ističe profesor Slobodan Savić i dodaje da kada pomognete nekome ko je u tako mučnoj situaciji, osetite profesionalnu satisfakciju – shvatite da vaš posao zaista ima smisla.