Foto: D. ErakovićU sparnom i vrelom letu Biblioteka šabačka je postala duhovna oaza i omiljena destinacija brojnih čitalaca.
Dnevno knjige u pozajmnom odeljenju potraži oko 500 čitalaca dok je to na dečijem oko 200 najmlađih ljubitelja knjige. Radno vreme je skraćeno, od sedam do 16 časova, a subotom se ne radi. Biblioteka šabačka ima bogat knjižni fond, sa oko 200.000 naslova, a takođe i vrednu zbirku periodike. Takođe, s obzirom da se radi o hramu knjige i biblioteke na ljubazan način pomažu članovima da dođu do željenog štiva.
– Od stranih pisaca najviše se traži Frederik Bekman i svetski hit „Čovek zvani Uve“, kao i Elena Ferante poznata po delu“Moja genijalna prijateljica“. Od naših pisaca čitaoci se ponovo vraćaju Slobodanu Seleniću, Dobrilu Nenadiću, Meši Selimoviću… Nešto više imamo žena čitateljki, a one najviše traže Mariju Jovanović i roman „Spletkarenje sa sopstvenom dušom“ kao i Vladu Arsića i „Kad zvona zaneme“, ističe Ana Pavić.
Ana Rakić Tadić dodaje da su traženi i krimići, posebno veoma čitane nordijske škole. Ju Nesbe ali i drugi nordijski pisci osvojili su domaću čitalačku publiku, kao da tamo ima najviše kriminala. Traži se i Mišel Uelbek, a njegovo delo obogaćeno je nedavno objavljenim „Seratoninom“. Pored pozajmnog odeljenja za članove je otvorena čitaonica, gde su najprisutniji studenti. Ili čitaju ili spremaju ispite. I sve to obogaćeno je vrednim slikama i vajarskim delima šabačkih umetnika.
Po broju čitalaca, sa 14.000 članova, Biblioteka šabačka je na evropskom proseku, a u Srbiji u samom vrhu. Proglašena je i najboljom bibliotekom, i po svemu je svetionik kulture. U holu Biblioteke priređena je izuzetno kvalitetna i sadržajna izložba o Oskaru Daviču. Autorka izložbe mr Sonja Bokun Đinić na svetlost javnosti iznela je brojne dokumente, pisane kao i fotografije, koja u potpunosti prikazuje ovog princa pesništva, kao i dobitnika tri NIN-ove nagrade, pomalo skrajnutog poslednje vreme i u Šapcu gde se rodio. Biblioteka šabačka jedna je od najstarijih kulturnih institucija u Srbiji, osnovana 1847. godine, i do sada je menjala dvadesetak lokacija.
U Prvom svetskom ratu knjižni fond kao i periodika su u potpunosti izgoreli. Primera radi u Šapcu je između dva rata izlazilo više od 30 novina i časopisa. Posle Drugog svetskog rata biblioteka je premeštena u bivši Vladičanski dvor, arhitektonski vredno zdanje iz sredine 19. veka. Pre tri godine otvoren je i Aneks biblioteke, jedini objekat namenski izgrađen za instituciju kulture u Šapcu. U to je uloženo oko stotinu miliona dinara, i tu je smešteno dečije odeljenje kao i odeljenje periodike. Ono čime se Šapčani ponose je dvorište biblioteke, u samom centru grada, s ljubavlju i pažnjom negovan pravi vrt, sa potkresanim zimzelenim biljkama i podšišanom travom. S obzirom da grad oskudeva u zelenim površinama, manje od dva kvadrata po stanovniku, ovo dvorište pleni i zadivljuje ne samo članove biblioteke već i prolaznike..
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
