Povucite, konji moji... 1Foto: Zoran Mišić

Još ima konja koji jure, ali ne samo da žure, nego moraju, brate, i da povuku i to dobrano.

Predlog organizatora ovogodišnje dulenske štraparijade da spas iz vrelih gradova potraže u levačkom zelenilu i prirodi obronaka Gledićkih planina mnogi su poslušali.

Od jutra u centru sela, Dulene, 25 kilometra od Kragujevca, gužva, „kuva“, nema mesta da parkiraš kola… Živa muzikica u šatri od 11 sati. Pod šatrom već dobrano popunjeno (sa razglasa bije – „ti si moje najmilije“) ali kod staze za konjičko nadmetanje, kao što je i red, još veća gužva. Navija se za konje, bodri.

– Čuvajte se kud štrapari provode konje. Razmaknite decu – upozorava voditelj i moderator smotre.

Dobro je što su konji (kao i gledaoci) mahom u hladovini, šumici na obroncima reke Dulenke. Zaista nije vrelo kao u gradu. Ljudima onako, ali konjima stvarno nije lako. Štraparijada je nadmetanje konja (negde se koriste i volovi) u izvlačenju trupaca. Dulenska staza je dugačka 92 metra, a konji trupac treba da uz nju izvuku za pet minuta. Težina trupca (od 0,75, 1,2 ili čak dva kubika) zavisi od kategorije konja koji su podeljeni u laku, srednju i tešku. U štraparanju se takmiče i dvoprezi.

– Ove godine imamo preko 30 konjara koji su došli iz svih krajeva Srbije, pa čak i Bosne: Rume, Sandžaka, Kruševca, Paraćina, Jagodine, Uba, Valjeva, Trstenika, Kraljeva, Oparića, naši iz levačkog kraja – upoznaje nas sa učesnicima i odakle dolaze Slavoljub Mošić (67) alijas Slava Dulenac, koji je idejni tvorac, organizator i domaćin manifestacije.

Slava je zaradio penziju radeći preko 40 godina u Beču, ali svoju ljubav prema konjima „nikada nije zabatalio“.

– Držali smo ih u kući oduvek, deda i baba, otac i majka, ali su to bili radni konji. Ja sada držim paradne – kaže Slava dok mu se brk smeška i ističe da ima zapregu „šaraca lepih ko lutka“. (pokazao ih, pa sklonio „da ih ne jedu mušice“).

Sa njima sada iz zadovoljstva vozi mladence na svadbama u fijakeru. Na sličnim smotrama se dele novčane nagrade (idu do 1.000 evra) ali Slava ističe da njegove kolege iz KK „Šumadinac“ i on ovo sve organizuju zbog druženja (nije izostalo, ma kakvi). Pobednici dobijaju pehare za uspomenu.

Konjari odasvud a i posetioci štraparijade potegli u Dulene sa raznih strana: Kragujevca, Jagodine, Rekovca…

– Ove godine imamo duplo više gledalaca nego na Prvoj održanoj 2019. godine. Prošle smo morali da preskočimo zbog korone. Organizacija je na nivou, ladovina, posluženje za učesnike i goste, muzika… Ima sve, galantno, domaćinski – napominje Dejan Milenković, predsednik Saveta MZ Duleni i neumorni promoter levačkog kraja.

Po njemu i štraparijada ima cilj da ljudima iz gradova približi i pokaže ovaj „zeleni raj“ u Levču i promoviše njegove turističke potencijale.

– Ni manjeg mesta, ni više manifestacija, jer u Dulenima sem Štraparijade i fijakerijade imamo i MTB (mauntin bajk) maraton i „Gospojinski kotlić“ – ne bez ponosa ističe Milenković.

A za to vreme na zemljanoj stazi oivičenoj drvenim gredama i talpama naprežu se konji i gledaoci. Konji vuku, ljudi viču. Nekima teško pada način na koji pojedini konjari stimulišu svoja grla da izvuku balvan. Zvuk biča reže kroz vazduh.

– Biju konje. Muče ih – samo što ne zaplače jedna devojčica.

E, dete, promocija potencijala zavičaja nema cenu. Još kad je po tuđim leđima, konjskim… Takmičari se nešto uskopistili. Niko da izvuče deblo uz stazu. Džaba i bodrenje i „stimulacija“.

– Smeta im: vrućina, gužva, galama, buka, razglas… – cene iskusno posmatrači uz stazu.

– Bodrite konje! Imaju i oni neki svoj moral – apeluje konferensije.

– Ni ja ga ne bi izvuko na ovu vrućinu, ceni jedan ljubitelj konjarstva i masovnih okupljanja iz najdebljeg lada dulenskog šumarka.

– No, daj mu „koka-kolu“ – osetno je bezdušniji kolega pored njega.

– Ajmo još jedan aplauz za Pašinu požrtvovanost – neumorniji je od učesnika na stazi voditelj.

– Cufla da spremi Micu za sledeći krug.

– Je l imaš jedan am na zajam?

– Imam, vidi kod Ustaše. (Ustaše?! – konjari kad ti nakače nadimak.)

– Ko vozi šesti krug?

– Ne da mu se danas, nikako. Nije mu dan.

Kome je? Konji se trude, cimaju, vuku, zasipaju prašinom i grudvama kopitima izrovane zemlje sa staze auditorijom pokraj nje.

– Momci su pokušali. Ne ide. Fer, korektno, ajmo aplauz i za njih, čuje se sa razglasa.

– Nenad neka spremi svoga Doru.

– Je l ovaj iz Rume da povuče ume – duhovit je neko iz prikrajka.

Ume. Izvuče ga Dora i to za cirka 50,88 sekundi. Aplauzi. Čestitanja.

Umorili se konji al bogami i ljudi. Pod šatrom ne mož’ mesto da nađeš da si Vučić. U sali pored osetno prijatnije. Služi uniformisana ekipica sa logom „Slava Dulenac i njegovi šarci“. Prikladno. Organizatori ispoštovaše medije. Hvala. Vreme je da se predahne i zaliju osvojeni pehari i trofeji. Deca zajahaše ponije u dvorištu. Neki „zajahaše“ i ringišpil. „Kuvanje“ u Dulenima tek počinje. Pevač za veselo društvo i konjare cepa onu: „Vozio sam jednu malu uz Ibarsku magistralu“. Je l u čeze?