Kao ohrabrujući znak da samit o klimatskim promenama u Kopenhagenu možda i neće biti okončan neuspehom jeste plan predstavnika administracije Baraka Obame koji predstavlja potpuno novu politiku američke kontrole emisije štetnih gasova. Predstavnici američke agencije za zaštitu životne sredine saopštili su da naučni dokazi jasno pokazuju da štetni gasovi koji stvaraju efekat staklene bašte „prete zdravlju i blagostanju američkog naroda“, te da bi trebalo smanjiti emisiju zagađivača najvećim delom ugljen-dioksida koji ispuštaju fosilna goriva.
Plan Bele kuće kojim će biti popločan put za federalna ograničenja emisije ugljen-dioksida pozdravila je Evropska komisija, navodeći da je to važan signal da je Obamina administracija ozbiljna kada je reč o donošenju rešenja za klimatske promene. Politički lideri u Kopenhagenu pozdravili su takođe odluku Vašingtona, ali su i naveli da Obamina administracija mora učiniti i više u ovoj oblasti.
Andreas Karlgrin, švedski ministar za životnu sredinu, ocenio je da potez SAD pokazuje da one mogu da učine više za pregovaračkim stolom. Koni Hedegard, danska političarka koja je izabrana za predsedavajuću konferencije, navela je da je odluka SAD koristan korak koji bi mogao obezbediti viši stepen fleksibilnosti tokom pregovora.
Rezultati samita u Danskoj najvećim delom i zavise od odluka čelnih ljudi iz SAD i Kine, kao dva najveća emitera štetnih gasova na svetu. Da li će obećanja i akcije američke Agencije zadovoljiti zahteve i da li će Kina učiniti dodatne ustupke ostaje da se vidi. Elin Klausen, šefica Centra za globalne klimatske promene u Arlingtonu navodi tri oblasti ključne za „uspeh“ Kopenhagena: smanjenje emisije štetnih gasova ( ciljeve na koje će se obavezati bogate zemlje i zemlje sa ekonomijama u usponu kao što su Kina, Indija i Brazil kada je reč o smanjenju emisije štetnih gasova do 2050), hitne akcije (koje će korake preduzeti zemlje odmah po okončanju konferencije ka smanjenju emisije štetnih gasova, razvoju zelenih tehnologija i pomoći zemljama u razvoju da usvoje čistije izvore energije) i novac (koliko finansijskih sredstava će bogate zemlje izdvojiti za siromašne). Ukoliko učesnici samita učine iskorak na ovim poljima biće to veliki uspeh“, istakao je i Iv de Bur, izvršni sekretar UN za klimatske promene.
Pojedini deo stručne javnosti ipak smatra da će samit biti okončan neuspehom bez jasnih obećanja i pravno obavezujućeg jezika u cilju smanjenja emisije štetnih gasova bar do decembra naredne godine. U najboljem slučaju, proces bi mogao da bude prolongiran do postizanja seta pravila kao što je bio slučaj prilikom donošenja protokola iz Kjota 1997.
Ova decenija najtoplija od 1850.
Kopenhagen – Ova decenija će verovatno ostati upamćena kao jedna od najtoplijih od 1850, kada je počelo beleženje klimatskih podataka. Takođe, 2009. bi mogla da se rangira među pet najtoplijih godina, izveštaj je Agencije UN predstavljen drugog dana klimatske konferencije u Kopenhagenu koja je okupila predstavnike 192 zemlje. Delovi Afrike i Centralne Azije ostaće upisani verovatno kao najtopliji predeli planete Zemlje ove godine, izjavio je Majkl Džarud, generalni sekretar Svetske meteorološke organizacije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
