Pre gondole na Kalemegdanu arheološka istraživanja

U ovom momentu pred Republički zavod za zaštitu spomenika kulture nije stigao zahtev za mišljenje o planu za izgradnju kabinske žičare na Kalemegdanu, a kakav će odgovor Zavoda biti zavisiće od planiranog nivoa intervencije, kao i od uticaja koje će ona imati na kulturno dobro, kaže za Danas Dubravka Đukanović, nedavno imenovana direktorka Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture odgovarajući na pitanje koje su ponovo aktuelizovali gradski čelnici – da li će, nakon što je Upravni sud stopirao gradnju i poništio dozvolu za nju kao nepotpunu i nezakonitu, beogradska vlast ponovo otpočeti izgradnju gondole na Kalemegdanskoj tvrđavi.

U tom kontekstu, dodaje Đukanović, ne može unapred da kaže da li neki objekat u nekom obliku može ili ne može da se gradi na području Beogradske tvrđave.

– Što se tiče zaštite nepokretnog kulturnog dobra, o nivou mogućih intervencija, pa i izgradnji gondole, će odlučiti stručna služba Zavoda u saradnji s drugim nadležnim institucijama, kaže Đukanović.

Iako nije želela da govori o dešavanjima koja su ovaj projekat pratila od početka, pre nego je stupila na novu dužnost, novoimenovana direktorka Zavoda ipak ističe da dokumentacija po kojoj su otpočeti pređašnji radovi nije bila kompletna.

– Ne želim da komentarišem predistoriju sadašnjeg stanja, ali sam dokumentaciju koja je pratila zahtev za izgradnju gondole detaljno pročitala kada sam došla na čelo ove institucije. Smatram da je nepotpuna, jer pre podnošenja zahteva nisu dovoljno istraženi svi aspekti i nije izrađena Studija zaštite kulturnog dobra, a takve se intervencije ne mogu preduzimati ako pre toga po svim osnovama nisu sprovedena detaljna istraživanja, smatra Đukanović.

Kako tvrdi, nesumnjivo je da spomenici kulture, čak i oni upisani na Listu svetske kulturne i prirodne baštine, a pogotovu ako se nalaze u živom gradskom jezgru, mogu da pretrpe određene izmene, o čemu je, kako navodi, nedavno vođena i diskusija sa kolegama iz poslednje delegacije IKOMOS-a (Međunarodnog saveta za spomenike i spomeničke celine).

– Jasno je da se grad razvija i živi, i da se u tom kontekstu dozvoljavaju određene intervencije na spomenicima kulture i njihovim celinama. Međutim, nedopustivo je i pričati o intervenciji na zaštićenom kulturnom dobru, a da nisu istraženi svi dostupni podaci, sprovedena dodatna istraživanja, a zatim dobro argumentovano i procenjeno da li i na koji način bi planirane intervencije mogle da se realizuju. Ako je neki objekat na listi svetske kulturne baštine ili znate da želite da ga nominujete, kakav je slučaj sa Kalemegdanom, ne smete uraditi ni jednu intervenciju kojom ćete direktno uticati na autentičnost i integritet tog objekta ili prostora jer tako direktno utičete na njegovu potencijalnu izuzetnu univerzalnu vrednost. Ona bi morala da bude potkrepljena tako da bude jasno da je to neophodno i da li će i kako uticati na vrednost same tvrđave. To će biti ključno pitanje kojim će se Zavod baviti, objašnjava Đukanović.

Ona dodaje da “moramo biti svesni” da investitori i ljudi koji planiraju i realizuju razvojne programe uvek razmišljaju šta je najlakše, šta je najjeftinije, i šta je najcelishodnije za buduću eksploataciju.

– Iako mi i to uzimamo u obzir, naša primarna uloga je da vodimo računa da kulturno nasleđe, nepokretno kulturno dobro, ne sme da bude nesmotrenom i nepromišljenom intervencijom ugroženo, navodi direktorka Zavoda.

U tom kontekstu, Đukanović ističe da bi gradnja gondole na predviđenom mestu iziskivala dodatna arheološka ali i druga istraživanja.

– Znamo da Tvrđava ima složenu stratigrafiju i više arheoloških kulturnih slojeva počevši od neolita, neosporno antički i srednjevekovni sloj, to je ono što nam je dostupno. Šta se tačno nalazi na tom mestu gde je planirana gondola, se može saznati samo dodatnim arheološkim istraživanjima. Ona jesu ranije sprovođena, Arheološki institut realizuje višedecenijski program u okviru svojih istraživanja na Tvrđavi. Ona se istraživala i između dva rata, a intenzivnije od Drugog svetskog rata pa naovamo, ali ceo prostor Beogradske tvrđave nije u potpunosti istražen. Sa relativnom sigurnošću su omeđene površine i definisane trase zidova i bedema koje su u određenim istorijskim periodima tu postojale. Da li tu postoje ostaci antičkog utvrđenja, da li je ispod još neki ostatak srednjevekovnog zida, to su stvari koje se moraju utvrditi. Ali čak i u slučaju da tu ne postoji ništa, čak i da utvrdimo da je to prostor koji ne predstavlja kulturni sloj, čak i tada bilo kakvu intervenciju treba sagledati sa svih drugih aspekata, kojih ima mnogo, jasna je Đukanović.

Bez obzira na najave gradskih čelnika, ona je uverena da u ovom momentu, posebno zbog dešavanja i reakcija koje su obeležile početak gradnje gondole, najmanje treba očekivati novi zahtev za nastavak gradnje.

– Trenutno ne očekujemo ponovljen zahtev za izgradnju gondole, ali nam u narednom periodu predstoje zahtevi za izradu planske dokumentacije. U ovom momentu je u izradi i pripremi više planskih dokumenata koji se tiču tvrđave. Da bismo izbegli ponovo situaciju koju smo imali, neophodno je da Zavod bude od početka uključen u sve nivoe izrade planske dokumentacije i u tom procesu daje mišljenje o mogućim intervencijama na spomeniku kulture koji zahvata veći prostor i koji je u srcu Beograda, a znamo koji je njegov značaj. Zavod je inicirao da se krene u izradu planskog dokumenta koji se zove Prostorni plan područja posebne namene Beogradske tvrđave, po Zakonu o planiranju i izgradnji, koji se donosi između ostalog i za područja od izuzetnih kulturnih i prirodnih vrednosti, iznosi planove Đukanović i dodaje da saradnja sa UNESCO-m ostaje prioritet te institucije.