Kudili ga i zabranjivali ili ga lovorikama kitili, kao što će danas u Kinoteci postati vlasnik Zlatnog pečata, Dušanu Makavejevu svi režimi i političke epohe odale su priznanje za silovit filmski izraz, izraz sa dva lica, misteriozan, mladalački i svež.
Makovi filmovi su kritika trulog društva, pa nije podilazio ni komunistima, ni kapitalistima. Jedan je od pripadnika crnog talasa u jugoslovenskom filmu.
Asocijacije i metafore i, nadasve, istinit i slobodan duh Makavejevih filmova odaju svojevrsno priznanje delima psihologa Vilhelma Rajha, čija je učenja utkao u stvaralaštvo. „Misterije organizma“ (1971), neka vrsta posvete Rajhovom delu, bile su zabranjene za javno prikazivanje. Makavejev je tim povodom izjavio: „Ja ne želim da stranci moj film prikazuju kao film koji je jugoslovenska cenzura zabranila. Kao autor, spreman sam da preuzmem svaku odgovornost: umetničku, društvenu i političku“. Dozvoljeno mu je prikazivanje tek 1986. i te godine dobio je nagradu „Luis Bunjuel“ na festivalu u Kanu.Postao je priznati profesor, a u SAD je jedan od najcenjenijih predavača. Na predavanja je donosio peticiju protiv zabrane filma, verujući da će peticija „nekoga tamo da opameti“. S tim žarom istakao se i u studentskim demonstracijama 1968. i na taj način iskazao premoć sopstvenog duha nad represijom režima.
U okviru pratećeg programa prethodnog Festa, predstavljena je knjiga „Teror i radost“, prva celovita monografija o njegovom životu i delu, čiji je autor australijski antropolog Lorejn Mortimer. Ovoj studiji o osam filmova koji su Makavejevu obezbedili mesto u društvu filmskih velikana, posebnu zanimljivost daje to što su njegova dela sagledana kroz ideološku i političku paradigmu.
Jedna je od retkih javnih ličnosti koje govore o marksizmu, mada smatra da ta humana ideja nije u opticaju. U modi je, kaže, gramzivost i to je model po kojem društva postoje. Dobitnik je brojnih nagrada poput Oktobarske nagrade Beograda, Srebrnog medveda u Berlinu, Srebrne arene u Puli, Srebrnog Huga u Čikagu i Zlatnog doba Belgijske kraljevske kinoteke. Izuzetno ceni Koču Popovića, te smatra da današnji političari nisu vredni ni poređenja sa „velikim nadrealističkim pesnikom“. Njegovi filmovi su „Parada“, „Čovek nije tica“, „Ljubavni slučaj ili tragedija službenice PTT“, „Nevinost bez zaštite“…
Najvažniji dan u životu mu je onaj kada se oženio Bojanom Marijan, a ako ga pitate, neće znati da odgovori „šta je to što čoveka uvuče u magiju filma“. Rođen je 13. oktobra 1932. godine a diplomirao je psihologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
