Foto: FoNet/ EPSViši sud u Beogradu doneo je prvostepenu presudu u korist Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) i naložio „Elektroprivredi Srbije“ (EPS) da smanji emisije sumpor dioksida u termoelektranama zbog njihove opasnosti po zdravlje ljudi i životnu sredinu.
Jovan Rajić, advokat i predsednik Upravnog odbora RERI-ja, kaže za Danas da ova presuda jeste presedan, i da je prva ove vrste u Srbiji.
– Iako zakon na koji se pozivamo postoji gotovo 50 godina, do sada smo o ovakvim vrstama tužbi mogli da slušamo u teoriji i na Pravnom fakultetu. Pored značaja koji ima za sudsku praksu, nadam se da će podstaći i ostale organizacije i pojedince u sektoru zaštite životne sredine da iskoriste svoja prava, kao zaštitnici kolektivnih interesa pred nadležnim organima i sudovima. RERI će im u tome svakako pomoći – kaže Rajić.
Postupak pred Višim sudom pokrenut je 2021. godine. Iz RERI-ja su tada poručili da su u 2018. i 2019. godini termoelektrane u vlasništvu EPS-a emitovale oko 300.000 tona ovog otrovnog gasa godišnje, iako je Nacionalnim planom za smanjenje emisija (NERP), koji je Srbija dužna da primenjuje od 1. januara 2018, dozvoljeno najviše 55.000 tona godišnje.
Tužba je usledila nakon nekoliko uzastopnih zahteva za vanredni inspekcijski nadzor, nad termoelektranama kojima upravlja EPS, a koje su obuhvaćene NERP-om, i zahteva da nadležne institucije obezbede primenu i poštovanje zakona iz oblasti zaštite životne sredine.
Pošto ovo nije dalo efekta RERI je pokušao da do rešenja dođe na sudu.
Jovan Rajić objašnjava da je ovom presudom EPS-u naloženo da počev od 2023. pa do kraja 2027. treba da uskladi emisije sumpor dioksida sa onima koje su maksimalno dozvoljene propisane NERP-om
– Presudom je potvrđeno da su ove emisije samo tokom 2018. i 2019. godine prekoracene čak šest puta, što je dovelo do ugrožavanja zdravlja građana – dodaje Rajić.
Pošto se radi o prvostepenoj presudi, EPS ima pravo žalbe.
Rajić međutim kaže da RERI očekuje od EPS-a da pokaže odgovornost.
– Mi očekujemo da se bez odlaganja uskladi sa ratifikovanim međunarodnim ugovorima i domaćim pravnim okvirom. To je svakako trebalo učiniti i bez podnošenja naše tužbe i ovakve prvostepene presude, ali sada naročito smatramo to kao neophodnost i to bez odlaganja – navodi Rajić.
U svojoj tužbi RERI se između ostalog oslonio i na ekspertsku analizu koju je za potrebe tužbe izradila profesorka Dragana Jovanović, pulmolog.
– Ona je u svom nalazu nesumnjivo utvrdila da višestruka prekoračenja emisija sumpor dioksida dovode do širokog spektra posledica po ljudsko zdravlje, poput otežanog disanja, nastanka dugotrajne astme, bronhitisa, hronične opstruktivne bolesti pluća, sve do najozbiljnijih kao što su povećana smrtnost od respiratornih i kardiovaskularnih bolesti, sklonost demenciji, šlog, oštećenje normalnog razvoja ploda i poremećaja razvoja pluća kod dece – naveo je RERI ranije u svom saopštenju.
Dragana Jovanović objašnjava za Danas da „kad se govori o štetnom efektu sumpor-dioksida po zdravlje, treba naglasiti da to nisu samo posledice emisije gasovitog sumpor dioksida, već i sekundarnih PM čestica (nar. PM2.5) koje nastaju iz ovih emitovanih gasova“.
-Tako štetni efekti sumpor-dioksida po zdravlje obuhvataju i većinu efekata čestičnog zagađenja. Već ulaskom u disajne puteve izazivaju oksidativni stres u ćelijama koje oblažu disajne puteve, a kako dospevaju duboko u pluća do alveola (vazdušnih kesica) dublje prodiru u ljudski organizam gde izazivaju različita oštećenja organa – navodi prof. Jovanović.
Ona kaže da posledice po zdravlje mogu biti lakše, poput smanjenja disajnih kapaciteta uz povećanje otpora u disajnim putevima, simptoma sviranja u grudima i otežanog disanja, koji se pojačavaju pri fizičkom opterećenju. Ovo se dešava pri kratkotrajnom izlaganju većim količinama sumpor-dioksida.
-Kod ponavljanih izlaganja povećanim koncentracijama sumpor-dioksida dolazi do trajnog oštećenja disajnih kapaciteta, nastanka dugotrajne astme, bronhitisa, hronične opstrukcijske bolesti pluća kao i do hroničnih nepovratnih pogoršanja već prethodno postojećih ovih bolesti. Svakako najozbiljnije posledice prekomerne i dugotrajne izloženosti kakva je kod ispuštanja (emisije) sumpor-dioksida iz navedenih termoelektrana su pre svega značajno povećana smrtnost od respiratornih i kardiovaskularnih bolesti, a taj rizik od smrti je proporcionalan koncentraciji sumpor-dioksida u vazduhu, odnosno količini emitovanog sumpor-dioksida – navodi prof. Jovanović.
Ona zaključuje da ne treba da „čudi činjenica da je smrtnost od aerozagađenja u Srbiji najveća u Evropi, kao i da je Srbija među deset zemalja sa najvećom smrtnošću zbog aerozagađenja u svetu“.
– Svaka deseta smrt u Srbiji uzrokovana je aerozagadjenjem – naglašava prof. Jovanović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
