Foto: Z. S. M.Veliki finansijski problemi sa kojima se suočavaju prirodno-matematički fakulteti Beogradskog univerziteta nisu zaobišli ni fakultete ove grupacije iz ostalih univerzitetskih centara.
Gotovo identične muke imaju prirodno-matematički fakulteti u Novom Sadu i Kragujevcu, sa kojih upozoravaju da je scenario koji najavljuju njihove beogradske kolege – zatvaranje zgrade zbog neplaćenih računa za struju i grejanje – realan i na tim visokoškolskim ustanovama.
– Već dve godine na Senatu Univerziteta u Novom Sadu ukazujem na probleme i do sada apslultno nije bilo sluha. Predočila sam da, ako se ovakva praksa nastavi, ni drugi fakulteti neće prolaziti bolje. Mislim da je ovo što se nama događa samo vrh ledenog brega – kaže za Danas Milica Pavkov Hrvojević, dekanka Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu, u čijem sastavu se nalazi pet departmana.
Problemi sa finansiranjem su, kako ističe, prisutni duži vremenski period.
– Nikad finansijska situacija nije bila sjajna, ali su ozbiljniji problemi počeli posle korone i kulminirali su 2022. i 2023. godine. Naši mesečni troškovi iznose oko sedam miliona dinara, a procenat sredstava koja dobijamo od države iz godine u godinu opada. Država bi po uredbi trebalo da nam pokriva onoliko koliki je udeo budžetskih sredstava u našem ukupnom budžetu, što za PMF iznosi 75 do 80 odsto. Nikada to nije bio slučaj, procenat izdavanja našeg osnivača je iz godine u godinu opadao da bi prošle godine spao na svega 17 odsto. Sa tim jednostavno ne možemo da opstanemo – naglašava Pavkov Hrvojević.
Novosadski PMF se prostire na velikoj površini od 23.000 kvadrata, ima 620 zaposlenih, bavi se izuzetno skupim naukama zbog čega je potrebno stalno ulaganje u opremu i repromaterijal.
Zbog malog broja samofinansirajućih studenata prihodi koje Fakultet dobije od školarina, kao i novac koji se zaradi na tržištu, nije dovoljan da pokrije sve troškove.
– I ne samo to, nego nam opada broj studenata jer bazične prirodne nauke nisu popularne u našem društvu, a one čine osnovu razvoja medicine, tehnike, inženjerskih nauka i IT sektora – kaže Pavkov Hrvojević.
U kakvoj finansijskoj situaciji je PMF naša sagovornica ilustruje primerom da više nisu u stanju da plaćaju integrativne troškove koje svaki fakultet uplaćuje Univerzitetu u Novom Sadu kao neku vrstu apanaže.
– To je 350.000 dinara mesečno koje nemamo. Nedavno sam dobila opomenu pred tužbu od advokata Univerziteta zbog toga što nismo platiti ovaj iznos. Pokušavala sam da objasnimo da više nemamo za struju i grejanje, a kamoli za te zajedničke troškove – ističe dekanka, koja kaže da je vrlo realan scenario da budućnosti dođu u situaciju da stave ključ u bravu, ukoliko se i dalje bude smanjivao procenat učešća države u finansiranju Fakulteta.
Ništa bolja situacija nije ni na kragujevačkom Prirodno-matematičkom fakultetu.
Marija Stanić, dekanka te visokoškolske ustanove, za Danas navodi da se fakulteti finansiraju po uredbi koja je doneta pre stupanja na snagu Zakona o visokom obrazovanju 2005. godine, kojim je uvedeno studiranje u skladu sa Bolonjskom deklaracijom i u kom je navedeno da će se finansirati studijski programi.
– To nikada nije urađeno i mi imamo situaciju da se, po važećoj uredbi, sabere koliko imamo budžetskih studenata na svakoj godini studija i to podeli određenim brojevima i tako se dobije broj studijskih grupa. Rezultat toga je da za naših šest studijskih programa na osnovnim akademskim studijama, imamo finansirane tri grupe. Naravno da mi moramo da imamo nastavnike i saradnike za svaki studijski program. Pri tome programi pripadaju svi različitim naučnim oblastima (matematika, računarske nauke, fizika, hemija, biologija, ekologija) – ističe Stanić.
I ona ukazuje na činjenicu da su studije prirodnih nauka skupe, da se moraju obezbediti hemikalije za eksperimentalne vežbe i odgovarajuća laboratorijska oprema, a za sve to Fakultet od države ne dobija sredstva.
– Veliki problem je i finansiranje stalnih režijskih troškova jer novac koji dobijamo od države nije dovoljan da pokrije mesečni račun samo za grejanje. Moram da napomenem da su sredstva koja smo dobijali ranije drastično smanjena. Na primer, Fakultet je 2011. godine za direktne materijalne troškove dobio oko 30,8 miliona dinara, a prošle godine oko 16,8 miliona. Ne dobijamo nikakva sredstva za investiciono održavanje. Glavna zgrada Fakulteta je napravljena 1926. godine, a rekonstruisana 1963. Mi svake godine iz sopstvenih sredstava renoviramo neki deo, ali nažalost u jednom delu zgrade i dalje imamo elektroinstalacije koje su stare preko 60 godina i koje predstavljaju veliku opasnost. Da ne pričam o krovu koji prilikom svake jače kiše prokišnjava. Iz sopstvenih sredstava smo uradili projekat dogradnje i rekonstrukcije zgrade, dobili smo i građevinsku dozvolu, obraćali smo se više puta Ministarstvu prosvete, ali nikakva sredstva nismo dobili – priča dekanka Stanić.
Naše sagovornice ukazuju i na neusklađenost cene rada u visokom obrazovanju i u ostalim sektorima Ministarstva prosvete.
– Zbog toga se dešava da asistenti na fakultetima, iako imaju veći koeficijent od profesora u osnovnim i srednjim školama, primaju manju platu od njih. Zbog takve situacije nama je pet asistenata na početku školske godine dalo otkaz i bojim se da, ako se ovakav odnos države prema visokom obrazovanju nastavi, na fakultetima neće biti dovoljno nastavnika i saradnika. Ukoliko se nešto ne promeni skoro izvesno ćemo narednih godina morati da dodatno smanjimo broj studenata informatike (prethodno smanjivanje je bilo 2019. iz sličnih razloga) iako postoji jako veliko interesovanje maturanata, kao i velika potreba za tim kadrom, jer ne možemo da obezbedimo nastavni kadar – kaže Stanić.
Njena koleginica Milica Pavkov Hrvojević ukazuje da ne samo da je cena rada u visokom obrazovanju niža nego u osnovnim i srednjim školama, već je najniža u javnom sektoru.
– Filharmoničari, čiji protest podržavam, imaju 200 i nešto dinara veću cenu rada – ilustruje Pavkov Hrvojević.
Sagovornice Danas napominju i da fakulteti ne dobijaju novac ni za isplate naknada koje su zakonska obaveza poslodavca, kao što su jubilarne nagrade i otpremnine.
Pavkov Hrvojević kaže da se sve to plaća iz sopstvenih prihoda i da ove godine fakultet na čijem je čelu nije imao 7,5 miliona dinara za isplatu jubilarnih nagrada, a svaki zaposleni koji je to pravo ostvario može zbog toga da podnese tužbu.
– Fakulteti ne dobijaju novac ni za isplatu minimalne plate koju sada pored pomoćnih radnika primaju i svi na radnim mestima za koja je predviđena srednja stručna sprema. Imamo i još jednu apsurdnu situaciju da lica koja su finansirana od strane Ministarstva nauke primaju veću platu od nastavnog osoblja, a obim posla nastavnog osoblja je daleko veći od obima posla istraživača – navodi dekanka Stanić.
Brojni apeli upućeni na adrese više državnih organa do sada su ostali bez odgovora.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
