Protesti zbog antena

Oni su ujedno sakupljali potpise za peticiju koja bi trebalo da dovede do sprečavanja postavljanja ovih stanica u naseljenim delovim grada i do donošenja Zakona koji bi to regulisao. Bazna stanica Telenora je postavljena na osnovu Ugovora sa predsednikom kućnog saveta iz ulaza 23, koji je prikupio većinu saglasnosti vlasnika sa tog ulaza, odnosno 23 potpisa od 40 stanova. Međutim, problem je u tome što su zgrade na ulazima 21 i 23 jedno katastarsko telo i imaju ukupno 92 stana, pa prema rečima jednog od inicijatora protesta, Veselina Kneževića, ne postoji većina za donošenje ovakve odluke.

– Za ovakve odluke potrebna je saglasnost većine članova i predsednik skupštine stanara nije ovlašćen i nema pravo da sklapa ugovore bez saglasnosti oba ulaza – kaže Knežević za Danas.

Knežević tvrdi da se na osnovu brojnih studija i iskaza ljudi koji žive u blizini postavljenih antena, može zaključiti da one razorno utiču na zdravlje.

– Svetska zdravstvena organizacija sve antene koji služe kao prijemopredajnici svrstala je u 2B grupu kancerogenosti. Niko normalan ne želi da smesti svoju porodicu u ovakav prostor. Nije dovoljno samo imati uredno rešenje za postavljanje antene. Gledajući granice koje je postavila Republika Srbija, ovo zračenje je dozvoljeno, ali je problem u ekspoziciji izloženosti, jer se nakon nekoliko godina javljaju ozbiljni zdravstveni problemi kao što su kancer, glavobolje, nesanice, sterilitet, promene krvne slike i druge. U evropskim zemljama, ove antene su daleko van naseljenih mesta – kazao je Knežević i dodao da imajući u vidu da je Nova Detelinara deo grada sa najmlađom populacijom i da je u blizini zabavište, stanari neće odustati od svojih zahteva i da će posegnuti za pravnim rešenjima.

Predsednik skupštine stanara Željko Andrić istakao je da su ga zvali iz pomenute kompanije i da ih je on još na početku pitao da li su potrebni potpisi oba ulaza, ali je dobio odgovor da je samo jedan ulaz, na koji se postavlja antena, dovoljan.

Zanimljivo je da pomenuti stanari nisu naišli na razumevanje nadležnih institucija, jer se sve završavalo na činjenici da je rešenje o postavljanju uredno izdato. U analizama pojedinih stručnjaka stoji da zračenje ovih antena postoji, ali da je zanemarivo. Postavlja se pitanje zašto u evropskim zemljama za ovakve probleme postoje drukčije granične vrednosti i drukčije zakonodavno rešenje.