Razdragani pesimista

Šajtinac je sa ovim romanom bio i u najužem izboru za Ninovu nagradu, a i drugim njegovim delima pripala su neka od ključnih priznanja ovdašnje kulture – nagrada „Biljana Jovanović“ za pomenuti „Vok on!“, Sterijina za dramu „Hadersfild“. Ova drama, koja se još uvek igra na sceni „Bojan Stupica“ Jugoslovenskog dramskog pozorišta privlačeći istu pažnju publike kao i pre nekoliko godina kada je nastala, izbacila je Šajtinca u žižu interesovanja. Po njoj je potom snimljen i istoimeni film. Baš kao i nagrađeni roman, ona se bavi seobama, odnosno, zapitanošću one generacije ljudi čija je mladost protekla u devedesetim o odlasku iz zemlje ili ostanku u njoj.

O večnosti seoba na ovim prostorima Šajtinac je u razgovoru za Danas svojevremeno rekao: „Eto, ima budala koje su navek na putu, a ništa ih ne dotiče, miču se – a stoje, kreću se – a ko ukopani, i ima drugih – ljudi koji su stali, usporili, zarobljeni u siromaštvu malih gradova i avetinjskih sela, a putuju, puutuujuuuu! Sedneš s njima i pričaš, a oni puni nekih doživljaja, ko carinici! To je valjda zato što kroz njih čitavi svetovi prolaze, a oni se ne plaše da ih propuste kroz sebe. A, budala, eno ga tu, eno ga tamo, i na kraju isti onaj goveđi pogled.“

Dramom „Banat“ koja se takođe igra u JDP, Šajtinac je ponovo skrenuo pažnju na sebe pozabavivši se, verovatno pre svih u ovom talasu sada veće popularne i rabljene teme u domaćoj književnosti i kulturi, sudbinom domaćih Švaba, folksdojčera. Naslov ove drame govori i o jednoj drugoj Šajtinčevoj opsesiji. Loše upućeni rekli bi da je u pitanju zavičaj, ali je to u stvari jedna proširena varijanta lokalpatriotizma, koji se iz njegovog rodnog Zrenjanina ili Velikog Bečkereka, kako voli da ga naziva, širi ka čitavom Banatu, pa ka Panoniji – dosežući beskraj.

Šajtinac je završio dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu i sada je i predaje studentima novosadske Akademije umetnosti. Rođen je 1971. Živi u Zrenjaninu.