Centar za ljudska prava iz Niša, koji od 2007. ima neposredni uvid u stanje u nekoliko najvećih zatvora u Srbiji, upozorio je juče da su oni „alarmantno prenaseljeni“ tako da „postoji velika verovatnoća da dođe do pobune“.
Centar je apelovao na predsednika Srbije Borisa Tadića, članove Vlade i Ministarstvo pravde da što pre sprovedu linearnu amnestiju, pošto se zatvorska prenaseljenost „ne može rešiti kućnim pritvorom i alternativnim kažnjavanjem“.
Državni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen nedavno je ocenio da će usvajanje Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, koji je u skupštinskoj proceduri, dovesti i do „rasterećenja zatvorskih kapaciteta“. Izmene i dopune uvode alternativno kažnjavanje osuđenika sa nižim zatvorskim kaznama, među kojima je i kućni pritvor osuđenika, tokom kojeg će oni nositi specijalne elektronske „narukvice“ kako bi policija mogla da prati njihovo kretanje.
– Cilj ovog upozorenja i apela nije podsticanje pobune u zatvorima, već njeno sprečavanje. Već bi predstojeća jesen mogla biti kritična, pošto uslovi boravka osuđenika u prenaseljenim zatvorima postaju neizdrživi. Posebno je teško u odeljenjima posebnog nadzora, u kojima su smešteni ne samo oni koji su pod disciplinskim kaznama već i osuđenici koje treba zaštititi od drugih – kaže za Danas koordinatorka niškog Centra za ljudska prava Lidija Vučković, podsećajući da su osuđenici i dosad koristili pobunu kao „jedino sredstvo kojim raspolažu“, a na koje država reaguje ustupcima.
U Centru tvrde da primena alternativnih sankcija i „kućno“ služenje kazni neće rasteretiti najveće i najugroženije zatvore u Srbiji, kakvi su oni u Sremskoj Mitrovici, Požarevcu i Nišu, pošto se u njih smeštaju osuđenici sa dužim kaznama. Pod znakom pitanja je, ocenjuju u Centru, da li će alternativno kažnjavanje rasteretiti i manje zatvore u kojima su osuđenici za lakša krivična dela. Ovakvu ocenu potkrepljuju činjenicom da su neki najnoviji zakoni uveli nova krivična dela i prekršaje, kao i da na izvršenje kazni čeka veliki broj ljudi (u maju prošle godine bilo ih je više od 6.500).
– Linearna amnestija je, koliko je poznato, jedini dostupni instrument koji bi mogao da rastereti srpske zatvore. Takvo rešenje korišćeno je, recimo, u susednoj Bugarskoj. Jedino linearna amnestija „stiže“ i do najugroženijih zatvora u zemlji. Na taj način sprečile bi se ne samo pobune, već i veliki broj potencijalnih presuda Međunarodnog suda u Strazburu, pred kojim bi skoro svaki osuđenik u Srbiji mogao da dobije spor protiv države. Jer, alarmantna prenaseljenost u zatvorima u Srbiji vrlo brzo će, sama po sebi, spadati u degradirajući i nehuman tretman, koji je u Strazburu kažnjiv tek nešto manje nego tortura. Takve kazne stigle su, recimo, Hrvatskoj – kaže Vučković.
Sprečen ulazak u niški zatvor
Prema podacima Centra, u srpskim zatvorima je više od 10.500 osuđenika. U Sremskoj Mitrovici je početkom jula ove godine bilo 1.680, a u Požarevcu krajem juna – 1.322 osuđenika. Ne zna se precizan broj osuđenika u niškom KPZ, pošto Uprava za izvršenje zavodskih sankcija „iz bezbednosnih razloga“ nije dozvolila stručnim timovima Centra da ulaze i u taj zatvor. Kada su timovi Centra poslednji put ulazili u niški KPZ, maja prošle godine, bilo je više od 1.200 osuđenika.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
