Revolucionar na iskušenjima

Dragan Bisenić: Mister X – Džordž Kenan, ambasador SAD u Beogradu 1961-1963. (22)

Knjiga „Gospodin X – Kenan u Beogradu 1961 – 1963“ proizvod je jednostavnog uočavanja da o ličnosti i njegovoj ideji „obuzdavanja“ (containment) – koja je bila osnov američke hladnoratovske strategije i tako presudno oblikovala svet i borbu dve supersile, širom sveta, od SAD preko Kine do Rusije – postoji ogromna literatura, a da na celom području nekadašnje Jugoslavije ne postoji ništa sistematično napisano, uprkos činjenici da je Džordž Kenan službovao kao Kenedijev ambasador u Beogradu. Uz saglasnost autora i izdavača „Klub plus“ objavljujemo najzanimljivije odlomke.

Kenan je već upoznao Tita jer je boraveći u Sovjetskom Savezu neposredno pratio jugoslovenski politički razvoj, odnosno uspostavljanje Titovog jedinstvenog komunističkog kursa, nezavisno od Sovjetskog Saveza.

Tokom njihovog prvog susreta, jula 1961. Kenan je počeo razgovor na ruskom, potom su prešli na engleski i na kraju, završili razgovor bez prevodilaca (Kenan je govorio tečno i srpskohrvatski). Kenan je odmah iskazao svoje pozitivno mišljenje o Titu: „Tito je vrlo humana osoba. On je stari, žilavi revolucionar koji je bio na neverovatnim iskušenjima, ali ih je sva prebrodio sa izuzetnim uspehom. Kao da je bogomdan vojno-politički vođa sa svim manama i vrlinama. Kad donese odluku odvažno dela na njenom sprovođenju. Ljude procenjuje spremno, na prvi pogled. Nije uvek u pravu ali oštroumnost mu ne nedostaje. Kad nekog prepozna kao svog neprijatelja nemilosrdan je i istrajan dok ga ne pobedi, ali nije osvetoljubiv. Na sličan način dosledan je i kad je reč o prijateljstvu – nikad ne bi izdao prijatelja; niti bi se lako okrenuo protiv nekog ko mu je jednom bio odan i podržao njegov pokret. Ume da bude prepreden kad je potrebno, ali nema ni trunke prefinjenog Staljinovog licemerja niti je okrutan kao on.“ Kenanovo obrazovanje na Prinstonu, čuveni Tekst X, gostovanja u emisiji Rejt lekčers na BBC-u, i njegova dostojna karijera u Spoljnoj službi nije bila nepoznata u Jugoslaviji. U jednom intervjuu izjavio je kako su ga jugoslovenski lideri smatrali „izuzetnim Amerikancem i bilo im je drago da je neko za koga su već čuli poslat u Beograd.“

Kada je Džon Kenedi postao predsednik, Kenan je bio već na Jejlu. Iznenadio se kada ga je jednog januarskog podneva pozvao novi predsednik SAD. Rekao je da je pažljivo čitao njegova predavanja i da su ga ona impresionirala. Pitao ga je da li bi želeo da prihvati mesto ambasadora u Poljskoj ili Jugoslaviji.

Kenan se obradovao kada je dobio priliku od Džona Kenedija, novoizabranog predsednika, da se vrati u diplomatsku službu, pošto je od Džona Fostera Dalsa 1953. smešten u „diplomatski egzil“ na Prinstonu. Sam je izabrao Jugoslaviju, zemlju kojoj je dao ulogu u skici sveta koju je sam napravio.

Karl L. Renkin, američki ambasador u Jugoslaviji od 1957. do 1961. godine napisao je u jednom od svojih poslednjih izveštaja Stejt departmentu, da je tokom susreta sa jugoslovenskim predsednikom Titom, 7. februara 1961, Tito priznao kako je „Jugoslavija, u principu, bila više kritički nastrojena prema Sjedinjenim Državama i Zapadu nego prema sovjetskom bloku, ali, da je kritika Zapada sada manje prisutna i da se napredak na tom planu tek očekuje, jer, jugoslovenske različitosti u odnosu na Zapad specifične su i praktične… dok su u odnosu na Sovjetski Savez, ideološke.“

U telegramu poslatom nedelju dana pre toga Renkin kaže da „premda Jugoslavija, izgleda, još nije spremna da uputi bilo kakvu pohvalu spoljnopolitičkoj poziciji Sjedinjenih Država a da ne postoji i neko ali, ipak, očigledno je da su poruku da bi tretman nove američke administracije trebalo da bude ‘pozitivan’ sa naglaskom na obećavajućoj budućnosti, lideri režima poslali pre stupanja na dužnost predsednika Džona F. Kenedija.“47 Renkin je, dakle, ubeđen kako će nova vlada Sjedinjenih Država s Kenedijem i njegovim timom „najboljih i najpametnijih“ na čelu doneti sveobuhvatni napredak u odnosima dve zemlje koji su suštinski bili pogoršani od kako je Jugoslavija uspešno napustila sovjetski blok 1948. godine.

Ambasador Renkin je takođe imao iza sebe jugoslovensku karijeru. Bio je konzul u Jugoslaviji pred rat 1941. Ponovo je boravio u Jugoslaviji između 1945. i 1946. a kad se vratio iz Kine, gde je bio ambasador od 1953-1957, upućen je Beograd na ambasadorsku poziciju, 13. decembra 1957.

Uzimanje pomoći od Zapada nije bilo u potpunosti po volji jugoslovenskim liderima, ali bila je prihvaćena jer se nije tražilo da čine političke koncesije. Kenan je, može se reći, dozvolio Titu da i dalje ostane komunista, a da dobija američku pomoć. Kada se postavilo pitanje da je potrebno od Tita tražiti političke ustupke Ačison i Stejt department navode da politički ustupci ugrožavaju korisnost Tita za američku politiku sledeći savete iz Kenanovog štaba. Kenan obrazlaže da bi zahtevanje političkih ustupaka moglo samo da pogorša stanje jugoslovenske ekonomije, te, da bi, ako Tito i pristane na ustupke, na unutrašnjem, jugoslovenskom planu to nepovoljno uticalo na njegovu poziciju. Kenan ide tako daleko da tvrdi kako bi bilo u najboljem interesu Sjedinjenih Država da dopusti Titu da ostane „ortodoksni“ komunista kako bi se predupredila sovjetska propaganda.

Kraj