Uprkos pritisku odozgo socijalizam se u realnosti drugačije pamti od fašizma. Da li otuda što je ideja komunista o materijalnoj jednakosti imala uvek u sebi nešto nobles : pretpostavljala je odricanje, pa je privlačila i buržoaske intelektualce? Možda zato i danas sećanje na socijalizam (za razliku od sećanja na fašizam) ima prizvuk lake nostalgije, a ne horora.
Todor Kuljić: SEĆANJA NA TITOIZAM: DUGE SENKE PROŠLOSTI (12)
Evropeizacija ne podrazumeva samo usaglašavanje raznovrsnih aspekata sadašnjih režima nego i doterivanje u korak njihovih slika prošlosti. Kakva je slika Tita u ideologiji obnovljenog kapitalizma i unutar procesa ujednačavanja pamćenja koji nameće EU? Koji akteri nameću novu hegemonu sliku bliske prošlosti? Domaće političke elite u udžbenicima istorije svakako konstruišu prošlost u skladu sa vlastitim interesima, ali u tom naporu sve više moraju da vode računa i o zahtevima EU. Iz šire neobjavljene studije Todora Kuljića „Sećanje na titoizam: duge senke prošlosti“ objavljujemo odeljak koji se osvrće na to kakvu sliku socijalizma traži EU i kakav je odnos struktura moći i novog kolektivnog pamćenja koje EU sve otvorenije propisuje.
Da li, naposletku, s obzirom na postupnu sinhronizaciju „jezgara sećanja“ u udžbenicima istorije unutar EU, treba očekivati jedino pamćenje titoističkog antistaljinizma (kao prvog virusa unutar socijalističkog bloka), a ne i njegovih socijalnih učinaka? Verovatno, jer ako se nastavi današnji antitotalitarni kurs rezolucija EU, tokom vremena će samoupravni titoizam biti trivijalizovan kao obični boljševizam i lagano izjednačen sa brežnjevizmom i kadarizmom. Tranzicijsku pravdu prate tranzicijski imperativi sećanja. Uz podršku domaćih konzervativaca i liberala treba očekivati da službeni poredak sećanja EU postupno banalizuje titoizam, pamteći ga ne kao samoupravni socijalizam nego kao totalitarni komunizam. Naime, različite antitotalitarne rezolucije evropskog parlamenta koje sugeriraju istorodnost komunizma i nacizma, već samim tim „briselizuju“ i titoizam. Osnovano je pretpostaviti da što je država vazalnija, to će se morati revnosnije dokazivati i u „briselizaciji“ prošlosti.
Pa ipak, ni ovaj proces nije izvestan. Ukoliko EU ostane pre svega interesna zajednica, tj. zona slobodne trgovine, Brisel će biti manje zainteresovan za glajhšaltovanje raznih nacionalnih prošlosti. Ukoliko, pak, bude više jačalo političko jedinstvo EU, biće i usklađivanje prošlosti važnije. Grubo rečeno, slika prošlosti će se brže ili sporije menjati u zavisnosti od toga da li će prevladati ekonomska ili politička komponenta jedinstva EU. Bilo kako bilo, teško je očekivati da će samo naizgled demokratska pluralizacija prošlosti, iza koje se skriva neravnomerna, ali uporna standardizacija i šablonizacija kulture sećanja EU, spontano podstaći objektivnije i celovitije sagledavanje prirode titoizma. Stupanj vazalnosti države u EU biće obrnuto srazmeran njenom samostalnom tumačenju vlastite prošlosti. Verovatno će i saobražavanje prošlosti briselskom koraku biti deo uslovljavanja malih zemalja kao što je to danas pritisak Haškog tribunala.
Ako ne u EU, titoizam će svakako ostati instrument politike sa prošlošću novih balkanskih država. Neće biti smetnja doterivanju u korak sećanja čak ni to ako Tito ostane u Kući cveća. Vladajući krugovi u Srbiji verovatno neće morati izmeštati Tita kao što su npr. učinili Bugari kada su uklonili G. Dimitrova iz istoimenog mauzoleja 1990. Ali ne zbog toga što ga više poštuju, nego zato što se Tito bolje može instrumentalizovati nego Dimitrov. Kao što ruski kapitalizam ne izmešta Lenjina iz mauzoleja, jer je ovaj prokrčio Rusiji put ka super sili, tako su i srpski i hrvatski političari svesni da je rizično odreći se Tita, jer je bio brend svetski ugledne Jugoslavije čiji smo delovi nekada bili. Nakon Tuđmanove smrti Hrvati su počeli da zvučno ističu hrvatski antifašizam, pa u tom sklopu i Tita da veličaju. Ali ne prestaju da koriste negativnu sintagmu jugo-titoizam. Tito da, Jugoslavija ne. Ne zaboravljaju Tita, najviše zato što ga još uvek svet pamti. I šef diplomatije Srbije je 2009. hvalio Tita u Havani. Kakav god bio, Tita treba zbog inostranstva iskoristiti. A sećanje na titoizam unutar zemlje sami ćemo doterati u novi korak. Da li iz rečenog sledi da treba očekivati progresivnu demonizaciju i trivijalizaciju jugoslovenskog socijalizma, ali možda ne i Tita, jer će on verovatno biti pamćen kao disident socijalizma i kao svetski državnik? Teško je reći.
Kraj
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
