Stojan Mitić, foto: Fejsbuk / Stojan Mitić„Sa biljkom moraš nežno, krotko, da je ne oštetiš. Ako jednu bereš, moraš da računaš da 30 odsto nje ostaviš, da bi se obnovila. Međutim, berači u Pčinjskom okrugu biljku uglavnom unište stopostotno, jer je beru iz korena, a posebno borovnicu i brusnicu koje su sada aktuelne. Borim se protiv toga, ali ne mogu ništa da uradim jer nema kontrole“, kaže za Danas Stojan Mitić (69), berač lekovitog bilja sa Vlasine, koji živi u Surdulici.
Mitić objašnjava kako treba brati lekovito bilje i ukazuje na česte greške, osobito neiskusnih i neveštih berača.
„Biljku treba brati kad dobro procveta, kad su stablo i listovi u dobrom stanju, kad je sveža i vedra. Zna se da se biljka seče makazicama, može i nožićem, nikako se ne čupa. Ali ljudi uglavnom unište biljku, čupaju je iz korena. Neke vrste biljaka su nestale sa terena gde su dostupne ljudima koji ne poznaju berbu. Ja u proleće sednem na motorče, pa obiđem teren od Vranjske do Zvonačke Banje. Moraš da poznaješ teren i gde možeš koju bilju da bereš, naravno, i da znaš kako“, objašnjava sagovornik Danasa.
Govori o lekovitom dejstvu biljaka na organizam i koje sve zdravstvene probleme mogu da regulišu ili u potpunosti reše.
„Svako oboljenje koje dospe u organizam se tretira. I spoljne rane, povrede, prelomi kostiju, ali i pluća i disajni organi, problemi sa želucem, sinusima, bešikom, prostatom, jetrom, kamenom u žuči i bubrezima. U te svrhe pravim čajeve, meleme, kompote i druge mešavine. Biljku koju uberete treba da osušite tako da joj ostane prirodna boja, a ne da postane žuta. To više nije biljka, nego otrov“, priča Mitić.
Posebno ističe i da neke otrovne biljke on koristi u svojim „mešavinama“, ali da se mora znati srazmera sastojaka, kako ne bi došlo do mučnina i povraćanja, pa čak i smrtnog ishoda“.
„Deset odsto lekovitog bilja koje mi, berači, koristimo u našim mešavinama je otrovno, ali ih upotrebljavamo u strogo propisanim razmerama. Kopitnjak je, recimo, otrovan, ali ga koristim za disajne organe, samo u malim količinama. U sastav mešavina ide i otrovno bilje koja mora da bude pod velikom kontrolom, da se tačno određena količina stavi, da ne bi došlo do trovanja. Ja svaku biljku koju berem – korenje ili nadzemne delove, svejedno – obavezno probam. Kad odem u prirodu, mogu dva dana bez hleba, samo da se hranim biljkama. Berem i šumske plodove, svaku biljku koja ima cvet, berem list, kao i plod, ukoliko ga ima, jer je i on lekovit“, priča Mitić.
Kaže da se berbom bavi već 40 godina, a počeo je „još kao dečkić, u šestom razredu“, sa ujakom, podno planine Čemernik.
„Ujak je ljubav prema lekovitim biljkama nasledio od svoje bake, a ja od njega. Iz sirotinjske sam porodice i nismo imali mnogo para, pa sam išao kod ujaka koji me je plaćao za berbu. On me je i naučio poslu, najčešće smo brali za vreme letnjeg raspusta. Kad sam završio srednju školu, počeo sam da berem sa društvom po Vlasini, i pohađao kurseve za berače lekovitog bilja. Bio sam šest meseci i na obuci u Institutu za proučavanje lekovitog bilja ‘Dr Josif Pančić’. To me je zanimalo, pa sam počeo i da kupujem i dobijam literaturu. U početku sam brao samo za nakupce, ali to su nezgodni ljudi: cele godine se ubijaš od posla, a kada dođeš da naplatiš, ništa ti ne daju“, pojašnjava Mitić.
Zato, zbog pomenute „nezgodne naravi“ nakupaca, sada biljke bere za svoju i dušu najbližih, porodice i prijatelja.
„Oko 400 biljaka berem, a na Vlasini možete naći skoro 1.400. Berem ono što mi treba i vrlo malo za prodaju. Zato što su, kao što sam rekao, nakupci vrlo nezgodni ljudi, hoće da biljku uzmu džabe, a ona vredi. Malo prodajem, zato što neću da nakupac živi a ja da umirem“, kaže naš sagovornik.
Mitić dodaje da je, na neki način, o lekovitim biljkama, čajevima i melemima na početku karijere učio i od Vranjanca Dobrija Nikolića, sa kojim je radio na Vlasini.
„Sada u Pčinjskom okrugu postoje berači, ali oni čupaju iz korena i beru velike količine, prvenstveno sa ciljem da zarade. Kad uđeš u livadu i nađeš kantarionku, zna se da se bere 15 do 20 centimetara nadzemnog dela, da biljka mora dobro da procveta, da bude lep cvet, da bude sveža. E, onda bereš. U livadu se ulazi posle devet ili 10 sati i ostaje sve do 17 ili 18 časova“, govori Mitić.
Nije mu, kaže, svejedno kada čuje komentare o tome da biljke ne mogu da leče.
„Unuk mi kaže: ‘Ajde, deda, ne zanosi se čajevima! Time ćeš da me izlečiš!?’ Svojevremeno je i unuka počela sa mnom da bere, ali se u međuvremenu udala. Želim da znanje prenesem na nekog, hoću da nađem čoveka koji će hteti da uči o biljkama i koji bi hteo sa mnom da sarađuje. Samo da ljudi vide da je lekovito bilje stvarno nešto dobro“, zaključuje sagovornik Danasa.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
