Prisustvo božanskog neko oseća pri slušanju muzike.
Drugi se pak, pri glosolalijama (ekstatičnom govoru), osećaju obuzeti stranom silom i osećaju se u transu, ekstazi i spoju sa onostranim svetom.
Misteriozno, nesaznajno može da izazove strah i strepnju, ali i da istovremeno fascinira.
Iza tih neobjašnjenih fenomena ljudi slute duhove, demone, božanstva i bića sa drugoga sveta.
Takva iskustva označava Hans Peter Dir početkom religije.
Poznati etnolog u svojoj novoj knjizi, Sa ove strane raja.
O nastanku religija (Insel, Berlin 2020), ispituje šta su to religiozna iskustva. Da bi dgovorio, on uključuje mnogobrojne etnološke studije, kao i moderne neurološka naučna saznanja.
Od prapočetaka ljudske kulture u kamenom dobu do New Age epohe, Hans Peter Dir ispituje, kako su se tumačili neobjašnjivi fenomeni religioznog.
On piše o epifaniji Bogorodice, o ljudima koji opšte sa mrtvima i stoje u ljubavnom odnosu sa duhovima.
Religija nije još u dovoljnoj meri razmađijana, glasi njegov diktum.
To je i njegov motiv u svom novom delu. Numinozno, zagonetno, strah i uzvišenost suspektni su autoru.
Numinozno smatra Dir praosnovom religije, kad je o njoj reč u odnosu na personalno bivstvo.
Njegov materijal seže od oblasti etnologije i arheologije, preko crkvene literature, teoloških traktata i meditativnih vežbi, do New-Age-teorija i opisa psihijatrijskih slučajeva.
Na početku stoji afrički Australopitekus koji je pre dva miliona godina u jednoj pećini čuvao neuobičajeni kamen, na kome su se razaznavale oči i udubljenja poput usta.
Ovaj misteriozni duh-kamen koji je istovremeno izazivao strah, divljenje i strahopoštovanje, neka vrsta je praforme religioznog iskustva.
Dir razmatra nadvremene fenomene kao što su košmar, iskustvo bliske smrti ili haluciniranja.
Na primer, vizije šizofrenih ili glasove duhova koji progone ljude.
To podseća na ezoterične pojave pojedinih cerebralnih procesa i patoloških pojava.
Iscrpljenost, socijalna izolacija, velika hladnoća ili nedostatak kiseonika vode ka tome, veli autor, da ljudi osećaju anđele ili prisustvo Boga.
Dir se u ovom kontekstu zanima i za fenomene meditacija i za iskustvo sa drogama i kultovima harizmatičnih crkava, ili za takozvani channelling, ezoterične praktike kojima se energija i saznanje o svetu duhova bolje razume.
Za razliku od nekadašnjih spiritista, današnji channel primaju poruke umrlih rođaka i poznanika od nadljudi prošlih epoha, duhova kamenja, duhova drveća, duhova životinja ili od ličnosti iz budućnosti koji upozoravaju na predstojeće genocide.
Dirova knjiga obiluje ilustracijama kroz kulturnu istoriju religioznih iskustava.
Ono što kod Dira ostaje nejasno jeste pitanje: kad predstave duhova imaju samo jedan psihološki cilj i kad su oni izraz specifičnog religioznog iskustva?
Ta fundamentalna distinkcija u Dirovom delu nije jasna.
To je posebno važno jer Dir polazi od toga da postoji direktan spoj između zagonetnih pojava i religioznog iskustva.
Otuda bi trebalo znati kakve međuforme postoje između njih?
Dirova knjiga je impozantna zbirka slučajeva tih prelaza koji su istovremeno i univerzalno korenje religioznog iskustva.
Ova knjiga, iako ne nudi jednoznačne i kategorične odgovore, svojim pitanjima postulira jednu raskošnu panoramu ljudske istorije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
