Sećanje na istorijsku odluku

Na okruglom stolu u Černjinskoj palati učestvuju i predstavnici zemalja koje su htele okončanje vojnog saveza s Moskvom, između ostalih bivši ministar inostranih poslova Mađarske Geza Jesenski, bivši predsednik slovačkog parlamenta František Mikloško i zvaničnik poljske vlade zadužen za međunarodna pitanja Vladislav Bartoševski. Skupu prisustvuju i bivši ministar inostranih poslova Rusije Andrej Kozirev, dok su pozdrave učesnicima poslali poslednji predsednik SSSR Mihail Gorbačov i nekadašnji američki predsednik Džordž Buš Stariji.

Vođi češke „plišane revolucije“, predsedniku Čehoslovačke i potom Češke, Vaclavu Havelu, krhko zdravlje nije dozvolilo da se pojavi kao jedna od glavnih zvanica na konferenciji. On je u pismu poslatom učesnika podsetio da su raspuštanje Varšavskog pakta pratile velike bojazni i neizvesnost. „Niko od nas nije tada znao šta da radi, ali znali smo da nemamo mnogo vremena za razmišljanje“, naveo je Havel. Cilj skupa je sumiranje uticaja istorijske odluke da se raspusti Varšavski pakt na bezbednost na Starom kontinentu.

Prvi dan konferencije bio je posvećen analizi bezbednosne transatlantske i evroazijske saradnje s posebnim osvrtom na proširenje NATO na članice na prostoru nekadašnjeg Varšavskog pakta, kao i saradnju sa Rusijom. Šef češke diplomatije odao je veliko priznanje sovjetskim liderima koji su omogućili raspuštanje Varšavskog pakta bez nasilja. „Moramo da pognemo glave pred ondašnjim liderima na obe strane koji su se ponašali vrlo odgovorno. Ceo proces promene ravnoteže snaga u svetu se zahvaljujući odlukama tadašnjih političara odigrao mirno, bez nasilja“, kazao je Švarcenberg na početku konferencije.

Analizirajući sadašnju bezbednost i uticaj raspuštanja Varšavskog pakta na bezbednost Evrope, ministar inostranih poslova Češke upozorio je da je to pouka i za budućnost. „Iako je jasno da je u protekle dve decenije unapređena bezbednost u Evropi, potrebno je da tragamo za takvim rešenjem koje bi otežalo ili u idealnom slučaju onemogućilo izbijanje novog vojnog sukoba na severnoj polulopti“, ocenio je Švarcenberg.

Češki ministar odbrane posebno je istakao značaj spremnosti tadašnjih zvaničnika u Moskvi, pre svega Gorbačova, da adekvatno reaguju na izmenjene okolnosti u svetu. Vondra je podsetio da mnogi na Zapadu, počev od SAD nisu bili skloni da podrže ubrzani odlazak sovjetskih vojnika iz bivših sovjetskih „satelita“ u srednjoj i istočnoj Evropi u kojima je narod srušio komunističke režime. „Presudni trenutak je bio susret Havela i Gorbačova u Moskvi. Relativno brzo su uspeli da formulišu zahtev da se razbije sovjetska struktura moći u istočnoj Evropi“, rekao je Vondra.

Konferenciju prati i izložba „Bratski zagrljaj“ o sovjetskim trupama u Čehoslovačkoj, a skup i izložba su deo Nedelje slobode, niza manifestacija kojima Češka obeležava povlačenje sovjetskih vojnika koji su u avgusta 1968. godine upali u Čehoslovačku da uguše reformski komunistički pokret poznat kao „praško proleće“, a zadržali se duže od dve decenije.

Odgovor na ulazak Nemačke u NATO

Varšavski pakt je raspušten 1. jula 1991. godine, igrom slučaja upravo u Pragu, prestonici zemlje u kojoj je Varšavski pakt izveo svoju jedinu vojnu akciju. Varšavski pakt osnovale su zemlje socijalističkog bloka u maju 1956. u prestonici Poljske, kao reakciju na ulazak Nemačke u NATO. Albanija je iz socijalističkog vojnog saveza istupila 1968. , a Istočna Nemačka je prestala da bude članica 1990. Varšavskog pakta ujedinjenjem dve Nemačke.