Debata: Sela sa leve obale Zapadne Morave ostaju bez poljoprivrednog zemljišta 1foto (BETAPHOTO/MILAN TIMOTIĆ/DS)

Sela sa leve obale Zapadne Morave među kojima su Donja Gorevnica, Baluga, Mojsinje u potpunosti ostaje bez poljoprivrednog zemljišta, jer je prvobitnom eksproprijacijom projekat autoputa Preljina-Pojate okrnjio proizvodni kapacitet tih sela, poručila je Andrijana Kuzmanović iz Donje Gorevnice kod Čačka u današnjoj debati Youth right talks.

Ona je, u debati okviru Omladinskog programa Beogradskog centra za ljudska prava #KAKOĆMODALJE, istakla da je i nakon eksproprijacije selo i dalje imalo priliku da živi, dok neposredno pre početka radova na autoputu nije naglo, bez ikakve najave, poljoprivrednicima oduzeto sve što poseduju u ataru i ono što može da se obrađuje.

„Ova situacija dovodi desetine porodica do egzistencijalne ugroženosti jer je ta zemlja resurs koji im omogućava da svakoga dana svojim porodicama stavljaju hranu na sto“, naglasila je Andrijana Kuzmanović.

Navodeći da je autoput širine 30 metara i da je širina od 60 metara dovoljna da se građevinske delatnosti izvode kako bi autoput bio izgrađen, ona je ukazala da u selima sa leve strane Zapadne Morave ispod plodnog zemljišta koje se nalazi na samoj površini njive – postoji pesak.

Zbog toga, kako je rekla, selo gubi više od 60 metara duž te trase.

„Donja Gorevnica ima i dalje livade i šume, ali sva sela koja sam navela – uključujući i Donju Gorevnicu – u potpunosti gubi plodno zemljište, a selo bez plodne zemlje nije plodno selo“, istakla je Kuzmanović.

Prema njenim rečima, ta plodna zemlja je „plodni kusadak iza koje je plodna smonica“, ali problem predstavlja t“o što ta zemlja ne može da se obrađuje savremenim tehnologijama, niti se na njoj može koristi đubrivo koje se inače koristi, tako da je ona potpuno nefunkcionalna za obrađivanje“.

„Autoput je donekle projekat je iz reda projekata koji ne ugrožavaju životnu sredinu, ne predstavljaju opasnost ekološke katastrofe, međutim, i pored toga moje selo doživljava nešto što možemo nazvati mini-ekološkom katastrofom, što bi značilo da proces izgradnje možda neće ugroziti selo, ali proces menadžmenta resursima i ta neuključenost poljoprivrednika u taj proces, pošto smo direktni akteri, jer se na našoj zemlji gradi autoput, to je ono što stvara ekološku katatrofu“, zaključila je Kuzmanović.

Ona je dodala da se žitelji sela suočavaju sa pitanjima na koja nemaju odgovor, poput: kako da nastave da se bave poljoprivredom i nastave da žive u zajednici koja je spremna da nešto oduzme, a da ne stane u zaštitu svojih članova, ali i kako da održe trgovinsku mrežu koja je sada već navikla na određenu količinu hrane koju dobija i koja ne mari za okolnosti u kojima se selo nalazi.

Meštani sela su, kako je napomenula, od avgusta, kada je sve počelo, do danas, pružali otpor i tražili altrenativna rešenja, pri čemu su došli do niza skica koje ukazuju na to koje su potencijalne lokacije gde se pesak može vaditi i gde se on može deponovati kako bi se zaobišle plodne ravnice.

Oformili su i našu neformalnu grupu, organizovali lokalne proteste, pisali mnogim instancama od Koridora Srbije, ministara, nadležnih inspekcija i lokalne samouprave.

„Lokalna samouprava je prekršila obećanje da će povući pet lokacija na kojima se izvlači pesak, što znači da su oni imali nameru da sačuvaju tih 100 hektara, ali su svoju odluku povukli, pa moja zajednica nastavlja da se bori na način koji joj je preostao“, poručila je Kuzmanović.

Govor Andrijane Kuzmanović je samo jedan od govora mladih održanih u okviru događaja Youth right talks pod ovogodišnjim sloganom #KAKOĆEMODALJE, koji organizuje ga Beogradski centar za ljudska prava u saradnji sa Timom Ujedinjenih nacija za ljudska prava.

Mladi su imali priliku da govore o problemima zaštite životne sredine i održivih rešenja, a stalna koordinatorka Ujedinjenih nacija u Srbiji Frasoa Džejkobs poručila je da mladi doprinose zelenoj transformaciji privrede i društva koja će se odvijati i narednih decenija.

Prema njenim tvrdnjama, građani treba da „prestanenu da misle kroz strah i anksioznost“, jer postoji šansa da naprave pozitivne promene u svetu.