Šta je Ministarstvo propustilo da uradi do početka nove školske godine?

Prosvetni radnici uglavnom pozdravljaju potez nadležnih da nova školska godina startuje uobičajeno, sa svim đacima u klupama i uz časove od 45 minuta.

Podržavaju i odluku da se u slučaju pogoršanja epidemiološke situacije ne zatvaraju sve škole, već one u kojima ima mnogo zaraženih đaka i nastavnika, ali pitaju kako će se procenjivati epidemiološka situacija na terenu ako se deca i mladi retko testiraju.

Drugi problem je prilično komplikovana procedura obaveštavanja i donošenja odluka o promeni modela nastave. Naime, škole svakog utorka moraju da prijave trenutno stanje i da pošalju podatke opštinskom, odnosno gradskom štabu za vanredne situacije. Istog dana štab upućuje predlog odluke o modelu organizacije rada nadležnoj školskoj upravi, koji sredom prosleđuje Timu za škole (čine ga predstavnici Instituta za javno zdravlje „Batut“ i ministarstava prosvete i zdravlja), a on četvrtkom daje mišljenje na dostavljene predloge.

Tim daje saglasnost na predlog odluke za svaku lokalnu samoupravu pojedinačno i dostavlja mišljenje školskoj upravi petkom do 10 sati, a ona bez odlaganja prosleđuje mišljenje opštinskom, odnosno gradskom štabu za vanredne situacije i školama. Škola o promeni modela nastave obaveštava učenike i roditelje petkom, najkasnije do 12 sati.

– Dakle, ne samo da ta procedura traje nekoliko dana, već je pitanje kakve ćemo podatke imati ukoliko nemamo jasnu potvrdu koliko je učenika zaraženo virusom korona – kaže Ana Dimitrijević, potpredsednica Foruma beogradskih gimnazija.

Vesna Vojvodić Mitrović iz Granskog sindikata prosvetnih radnika Srbije „Nezavisnost“ napominje da zdravstvene službe treba da dobiju jasnu instrukciju da je obavezno testirati svako dete iz douniverzitetskog obrazovanja ako ima i najblaže simptome koji bi mogli ukazivati na prisustvo kovida.

– Svi znamo da se to do sada nije događalo ili se nije događalo dosledno, niti sistemski, tako da je besmisleno očekivati da će tabele koje se popunjavaju svakog utorka sadržati validne i tačne podatke ako nam đaci i dalje budu sporadično i nesistemski testirani – navodi Vojvodić Mitrović, koja iznosi primedbu i na odluku nadležnih da nošenje maski u školi nije obavezno za sve učenike i nastavnike.

Ana Dimitrijević ukazuje da se niko nije pozabavio unapređenjem onlajn nastave u odnosu na prošlu i pretprošlu školsku godinu.

– Nije urađeno istraživanje kakvi su rezultati onlajn nastave, ili ako jeste, nama ti rezultati nisu poznati. Istraživanje Foruma beogradskih gimnazija pokazuje nezadovoljstvo i prosvetnih radnika i roditelja, ali i same dece, koja otvoreno kažu da su se osećala svake druge nedelje kao na raspustu. I u osnovnim školama, gde su se smenjivale grupe učenika dan za danom, deca su jedva čekala dan kada ne idu na nastavu u školu i tada bi samo prepisali ono što je rađeno ili bi dobili neke materijale. Roditelji su se bunili što gradivo nije predavano, već su samo stizali materijali – prenosi Dimitrijević neke od zaključaka istraživanja i dodaje da su zbog celokupne situacije nastavnici uglavnom bili popustljivi u ocenjivanju.

Dimitrijević ukazuje da je u prethodnoj školskoj godini dosta toga propušteno, zbog čega bi svakom nastavniku trebalo omogućiti da tokom septembra sam proceni koje gradivo nije ispredavao, a važno je da se pređe, šta treba ponoviti i provežbati… Oni koji nisu u zaostatku mogu krenuti sa novim gradivom.

I Ana Dimitrijević i Vesna Vojvodić Mitrović smatraju da je Ministarstvo prosvete moralo da precizno propiše koje oblasti i nastavne jedinice mogu da se izostave, a ne da izbor prepušta nastavnicima.

– U nekim predmetima deo gradiva je izborni i te kolege mogu da ga izostave jer se neće pojaviti na maturi, prijemnim ili završnim ispitima, ali je problem u predmetima u kojima nema izbornog dela, već obavezne nastavne jedinice koje moramo da pređemo. Ako je nama prepušteno da sami izaberemo 20 odsto gradiva od koga se može odstupiti, na taj način su oštećena deca, jer im niko ne garantuje da se sa tim neće susresti kasnije, a mi nemamo šansu da to nadoknađujemo – ukazuje Dimitrijević.

Vojvodić Mitrović kaže da se stiče utisak da korona ne postoji kada se pročita plan koji je urađen za osnovne škole. Ona se takođe zalaže za veću autonomiju nastavnika, koji bi sami, u zavisnosti od konkretne situacije, procenili šta će raditi, ne samo da bi se popunile „rupe“ u znanju, već i stvorila osnova za nadogradnju novog gradiva.

– Toga nema. Ceo prosvetni sistem se gura u jednu simulaciju normalnosti. Kad pročitate planove koje je uradio Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, vi vidite da su do te mere preambiciozni, kao da nema korone. Recimo, u osmom razredu iz matematike je predviđeno samo nekoliko časova za obnavljanje gradiva iz prethodne školske godine, što je nedovoljno, a za neke predmete ni to nemate. Budući da u različitim predmetima različite nastavne oblasti nisu bile obrađene na dovoljno dobar i kvalitetan način, potrebno je ostaviti nastavnicima veći stepen slobode koji ne mora nužno da bude iskazan procentualno. Negde ćete imati potrebu da čitave nastavne oblasti ponovite, jer ako to učenici nisu savladali, ne mogu da idu dalje. Ne može se to dekretom propisati, već treba biti maksimalno fleksibilan, da se ne bi desilo da nastavnici rade jedno, a drugo upisuju u dnevnik – kaže Vojvodić Mitrović.

Na pitanje kako utvrditi ono što svi učenici moraju da pređu, jer će pod jednakim uslovima izaći na maturske i prijemne ispite, a način rada škola će se razlikovati u zavisnosti od epidemiološke situacije, Vojvodić Mitrović odgovara:

– Bez komunikacije onih koji izvode nastavu i dva prosvetna zavoda koja će na osnovu naših autentičnih iskustava oblikovati testove male mature i dati smenice za završni ispit u srednjim školama, ne možemo da očekujemo nikakav napredak. To je već prve godine trebalo da bude urađeno. Treba da se vidi šta je najvažnije, na čemu nastavnici treba da insistiraju i da se to obradi. Takođe treba odustati od ideje da testovi završnog ispita budu kvalitativno srozani da bi svi bili zadovoljni. Ta vrsta populizma nikome ne odgovara. Suštinski, to je kratkoročna korist, ali dugotrajna šteta. I onda, naravno, pričamo kako su učenička postignuća katastrofalna. Ako želimo kvalitet, hajde da vidimo koje su oblasti iz nauka i umetnosti najvažnije, da naučimo decu tome i da se tome posvetimo – poručuje Vesna Vojvodić Mitrović.

I samo Ministarstvo prosvete zalaže se za ono što sagovornice našeg lista predlažu: da se nastava na daljinu u najvećoj meri realizuje u realnom vremenu.

Lajvstriming, koji podrazumeva da deca koja su kod kuće „uživo“ preko računara ili mobilnog telefona prate predavanja u školi, do sada je koristio mali broj obrazovnih ustanova. Opremu, koja nije toliko skupa, škole su mahom nabavljale iz sopstvenih sredstava.

Ana Dimitrijević kaže da bi Ministarstvo prosvete moralo da raspiše hitnu javnu nabavku da se što veći broj škola opremi kamerama, što bi omogućilo da đaci od svojih kuća prate nastavu u realnom vremenu, a ako im nešto nije jasno ili imaju dodatna pitanja, tu je uvek onlajn učionica. Ona je uverena da je to mnogo bolje rešenje nego da se đacima isporučuju materijali ili da se nastavnici sami snalaze tako što kucaju lekcije u vordu, a potom snimaju i šalju audio objašnjenja. Sve to nastavnicima oduzima vreme, pa se, kako kaže, neretko dešava da rade prekovremeno, a za to nisu plaćeni.

Dimitrijević kaže i da bi kupovina opreme mogla dugoročno da bude isplativa, jer bi to omogućavalo učenicima kada su zbog bolesti odsutni da takođe prate nastavu. Ona iznosi i ideju da bi u epidemijskom semaforu trebalo predvideti još jednu boju, i to za situacije kada se nastava izvodi na daljinu.

– U tom slučaju bi trebalo da se omogući da učenici dolaze u školu samo na neke časove koje je teško držati onlajn. Neki delovi gradiva su veoma važni za opštu maturu, prijemni i završni ispit i bilo bi dobro da se predvidi da te časove učenici povremeno imaju neposredno u učionici – kaže Dimitrijević.

Legitimitet

Sagovornice Danasa ukazuju da, iako su prisustvovali sednici Kriznog štaba uoči početka školske godine, sindikati obrazovanja nisu imali priliku da iznesu svoje primedbe i predloge, već su samo pitani šta misle o tome da škola počne redovno, uz časove od 45 minuta. Veruju da je ovaj scenario poslužio nadležnima da dobiju legitimitet kako bi se unapred donete odluke sprovele u delo.