Činjenica da bi na izborima bolje prošao savez lovaca Srbije nego savez svih sindikata Srbije ne govori o rejtingu ova dva moguća saveza, već o njihovoj organizovanosti. Da su lovci organizovani i jedinstveni koliko i sindikati, bojim se da bi mnogi direktno iz lova krenuli u večna lovišta. Srećom za lovce, nije tako. Loše je pak za radnike što su njihovi sindikati ovoliko dezorganizovani i međusobno zavađeni.
No, bez obzira na navedene činjenice, deveta predizborna kampanja je na neki način počela uzbunom javnosti oko toga da li će se na izborima pojaviti sindikati, bilo samostalno, bilo uz neku političku stranku ili koaliciju. Vidljivo je bilo da su se oko toga više uzbudili sindikati, odnosno sindikalni lideri, nego same partije. Doduše, možda se stranačka aktivnost među sindikatima nije dovoljno videla. Ima insajdera koji pričaju da su političke stranke „bušile“ sindikate u tajnosti!
Nadam se da su lideri sindikata skloni politici i u izbornom angažmanu svoju orijentaciju zasnivali na analizi sindikalne nemoći i traganju za strateškim rešenjima sindikalne krize, a manje na iskustvima nemačkog, britanskog, poljskog sindikata, a zašto da ne i francuskih i talijanskih.
Valja se nadati i da je snažno distanciranje pojedinih sindikata od učešća na izborima i od političkih stranaka zasnovano na iznađenim strateškim putevima za podizanje sindikalne moći i povećanje svekolikog društvenog uticaja sindikata.
Pretežu pak glasovi koji upućuju na to da su se sindikalni lideri odlučivali za ili protiv uključenja u izbornu trku na osnovu iskustava iz Srbije i okolnih zemalja.
U samoj Srbiji postoje protivrečna iskustva. Laburistička partija Srbije (lider Dragan Milovanović), osnovana u jesen 2002, na izborima 2004. osvojila je nepunih 5.000 glasova. Potom je nestala s političke scene, posluživši vajnim analitičarima i „sindikalnim teoretičarima“ za sprdnju, umesto da su ozbiljno analizirali uslove koji su doveli do tog fenomena.
Verovatnije je da zagovornici politizacije sindikata zaključuju o mogućnosti uspešnog izbornog zastupanja interesnih grupa na osnovu uspeha penzionera (PUPS) na prošlim izborima. Oni su danas stranka bez čije saglasnosti malo šta može da prođe u Skupštini Srbije.
Možda je izbornoj politizaciji doprineo i uspeh Hrvatskih laburista na poslednjim izborima za Sabor. Hrvatski laburisti – stranka rada (lider Dragutin Lesar) godinu i po posle osnivanja, osvojila je šest mesta u hrvatskom parlamentu (4% ukupnog broja zastupnika).
Bilo kako bilo, danas znamo da se ASNS uključila u koaliciju Preporod i da je Ranka Savić treća na izbornoj listi. Takođe se zna da su pojedini lideri Saveza samostalnih sindikata Srbije na izbornoj listi DS. Na primer, Milorad Mijatović, potpredsednik sindikata, na 14. mestu je liste demokrata. Prisustvo sindikalaca na listama za vojvođanske izbore biće još primetnije…
U svakom slučaju, na ovim izborima neće biti stranke koja će u kampanju ući sa geslom koje su istakli Hrvatski laburisti: „Sve dosadašnje vlasti štitile su prije svega kapital i kapitaliste, gurajući rad i radnike u podređen, drugorazredan položaj. Radnik je nezaštićen a rad potcijenjen“.
Autor je sociologPratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
