Šta je sindrom iznenadne smrti od koje je navodno preminuo Aleksej Navaljni?

Sindrom iznenadne smrti termin je koji su zvanične ruske vlasti upotrebile saopštavajući razlog smrti opozicionara Alekseja Navaljnog koji je umro pre tri dana u zatvoru.

Istovremeno, taj događaj postao je svetska tema broj jedan, ali i „bočno“ ponovo pokrenuo priču o sindromu iznenadne smrti, odnosno da li fenomen postoji samo kod dece ili se javlja i kod odraslih.

Miljko Ristić, kardiohirurg, kaže za Danas da formulacija „sindrom iznenadne smrti“ važi za odrasle i decu.

Sindrom iznenadne smrti kod odraslih

„Kod odraslih se to još naziva iznenadnom srčanom smrti. Po definiciji podrazumeva da ta osoba nije nikada bila bolesna, iako umire iznenada, u roku od 15 do 20 minuta. A razlozi su raznoliki. Može u pitanju da bude moždani udar, kada se blokiraju centri za kardiovaskularni sistem, može da bude infarkt srca, a može i aritmija. Takva smrt, mada retka, uvek izaziva pažnju zato što pacijenti koji izenada umiru nisu nikada bili bolesni“, objašnjava on.

Prema rečima Ristića, ne postoje nikakvi znakovi koji ukazuju da će se iznenadna smrt desiti.

„Zato je i definicija toga sindrom iznenadne smrti, odnosno neočekivane smrti. I nema razlike između dece i odraslih osoba. Deca mogu da umru iznenada zbog neke neotkrivene urođene srčane mane. Odrasli imaju drugi uzrok – poremećaje ritma u radu srca, aritmije i drugo. Bitno je da nisu verifikovani kao kardiovaskularni bolesnici“, objašnjava on.

Istovremeno, Slobodan Maričić, pedijatar iz Novog Sada, kaže za Danas da postoje mnoge studije koje danas pokazuju da su najčešći razlozi sindroma iznenadne smrti kod dece, ali i odraslih, takozvane kanalopatije ili stanja uzrokovana disfunkcijom jonskih kalnala, kalijuma i natrijuma kod dece. One mogu da se manifestuju na sistemima organa – od kardiovaskularnog do drugih.

„Isti su razlozi za sindrom iznenadne smrti kod dece kao i kod odraslih, na primer, profesionalnih sportista koji nakon utakmice sednu, padnu i umru. Ako u porodici postoji slučaj sindroma iznenadne smrti onda bismo mogli da uradimo gensku analizu i potvrdimo da postoji potencijalni razlog za kanalopatiju i na takve pacijente da obratimo pažnju. Ali te analize su jako skupe, ne mogu random da se rade, kao i skrining u populaciji“, naglašava naš sagovornik i podseća:

Sindrom iznenadne smrti kod dece

„Sindrom iznenadne smrti kod dece naziva se smrt odojčadi do godinu dana starosti, uglavnom u snu. Da ne bude zabune, ta deca se nisu ugušila. Isto tako, ta deca ne daju nikakve znakove da bi to moglo da im se desi“, navodi Maričić.

Na pitanje koliko je učestala takva vrsta smrti, on kaže da nama zvanične statistike, a da su razlozi za to brojni – od neprijavljivanja, pa formulacije smrti u obdukcionim nalazima, do nedostupnosti sudsko-medicinske dokumentacije.

Vidosava Paunović Barbulović, internista iz Negotina, kaže za Danas da uzrok sindroma iznenadne smrti može da bude i metabolički – hipekalemija (povišen nivo kalijuma), na primer, ili hipokalemija (snižen nivo kalijuma), odnosno elektrolitski disbalans.

Elektrolitski disbalans

„Tu su i aritmije. Uglavnom nema znakova da će zdrava osoba umreti na taj način. Ali, mogu da budu nekakve aritmije koje zdravu osobu dovedu kod lekara. Imali smo slučajeve kada defibrilatorom tokom reanimacije pacijenta vratimo ritam rada srca. Tada dobijemo vremena da ga pošaljemo u specijalizovanu kliniku gde mu se obično ugradi defibrilator koji potom vraća srce u normalni ritam“, priča ona i dodaje:

„Postoje i urođene kardiomiopatije koje nisu otkrivene. Može da se desi i kod hopoglikemije kod osoba sa dijabetesom, ali se sve, na kraju, svede na taj elektrolitski disbalans“, ističe ona.