Skoro petina studenata doživela neki vid seksualnog nasilja na fakultetu 1foto: Stefana Savić

Neki oblik seksualnog nasilja na fakultetu doživelo je 17 odsto ispitanika, dok više od 27 odsto studenata poznaje nekog od koleginica i kolega koji su bili žrtve seksualnog nasilja, pokazuju rezultati istraživanja koje je danas objavilo Viktimološko društvo Srbije.

Vesna Nikolić-Ristanović  iz Viktimološkog društva Srbije objasnila je da je istraživanje sprovedeno u okviru projekta „Seksualno nasilje na univerzitetima u Srbiji: Podizanje svesti i razvijanje inovativnih mehanizama za podršku žrtvama“. Taj projekat ima dva velika dela – istraživanje i intervencija na onsnovu nalaza dobijenih u tom istražvanju.

Seksualno nasilje je definisano za potrebe ovog istraživanja kao svako neželjeno seksualno ponašanje koje se vrši prema studentima koji studiraju na fakultetima u Srbiji od strane drugih studenata, nastavnog i nenastavnog osoblja.

„Podaci su prikupljani od marta do maja 2021. godine, putem onlajn upitnika. U istraživanju je učestvovalo 1.597 studenata treće i četvrte godine sa 22 fakulteta sa šest univerziteta u Srbiji“, objasnila je Nikolić-Ristanović.

Rezultati istraživanja pokazuju da je neki oblik seksualnog nasilja na fakultetu doživelo 17 odsto ispitanika, tačnije 271 student koji je učestvovao u istraživanju. Od toga je 242 ispitanika ženskog pola, a 29 muškog.

Kada su upitani za to da li poznaju nekoga ko je bio žrtva seksualnog nasilja na fakultetu, broj potvrdnih odgovora je znatno veći, te je 441 student rekao da je neki njegov kolega ili koleginica sa studija bio žrtva ovog vida nasilja.

„Seksualnog nasilja na fakultetima definitivno ima. Jedina mera rasprostranjenosti nasilja na fakultetima nije koliko studenata je doživelo nasilje na fakultetu, nego koliko puta su doživeli seksualno nasilje“, istakla je Nikolić-Ristanović.

Ispitanici: Na fakultetima postoji loša opšta klima koja je degradirajuća i omalovažava studente

Kako je Nikolić-Ristanović objasnila, prema komentarima koje su studenti ostavili na kraju upitnika, oni su stava da na fakultetima postoji jako loša opšta klima koja je degradirajuća i omalovažava studente, „tako da u toj klimi nije ni čudo što se vrši seksu nasilje“.

Ona je istakla da i istraživanja koja su vršena u svetu pokazuju da postoji korelacija između loše klime, degradacije i manjka inkluzivnosti sa povećanjem slučajeva seksualnog nasilja.

Istraživanje Viktimološkog društva Srbije pokazuje da je najučestaliji vid seksualnog nasilja na fakultetima u Srbiji verbalno unemiravanje, zatim sledi neverbalno, pa seksualno uznemiravanje fizičkim putem, uznemiravanje korišćenjem savremenih tehnologija, a najređi su ujedno i najteži oblici seksualnog nasilja – ucenjivanje i silovanje.

Prema rečima Nikolić-Ristanović, mali broj studenata izjasnio se da je doživeo ucenjivanje ili silovanje na fakultetu, dok je dosta veći procenat onih koji su rekli da poznaju nekoga ko je doživeo neki od ta dva vida seksualnog nasilja.

Ono što je posebno zabrinjavajuće jeste to što su studenti najčešće doživeli nasilje više od jednog puta.

„Studenti su najčešće doživeli više od jedne viktimizacije. To je ono što ovaj problem čini posebno delikatnim jer se događa kontinuirana viktimizacija. Broj viktimizacija posebno je visok kod verbalnog uzmnemiravanja, a više od 15 odsto njih doživelo je ovakav vid uznemiravanja više od 10 puta“, istakla je Nikolić-Ristanović.

Kod svih oblika seksualnog uznemiravanja, osim kod ucenjivanja, većinu izvršilaca činili su studenti, ali kao izvršioci javljaju se i nastavno i nenastavno osoblje, pokazuju rezultati istraživanja.

„Ipak, na nekim fakultetima broj redova iz redova nastavnog osoblja je viši ili sličan broju izvršilaca iz redova studenata. Na jednom fakultetu u više od dve trećine slučajeva izvršilac je bio iz redova nenastavnog osoblja“, navela je Vesna Nikolić-Ristanović.

Sanja Ćopić iz Viktimološkog društva Srbije rekla je kako istraživanje pokazuje da se svi oblici seksualnog nasilja, osim silovanja, najčešće dešavaju u zgradi fakulteta.

„Kada je u pitanju konkretnije mesto, podaci pokazuju da se ovi slučajevi najčešće dešavaju u holu i amfiteatru ili slušaonici, dok je kabinet mesto koje se najređe navelo kao mesto izvršenja“, istakla je Ćopić.

Studentkinje u dva puta većem riziku da dožive nasilje od svojih muških kolega

U riziku da budu izložene nekom vidu seksualnog nasilja su pre svega studentkinje, koje su u dva puta većem riziku da dožive nasilje od svojih muških kolega.

Pored njih, u riziku su studenti koji su se izjasnili da nisu heterogene seksualne orijentacije, kao i studenti koji koriste psihoaktivne supstance, oni koji stanuju van roditeljskog doma i samofinansirajući studenti, pokazuju rezultati istraživanja.

U većem riziku da budu izloženi nasilju su studenti na nižim godinama studija. Kako studije odmiču, rizik da budu žrtve nasilja opada.

Prema rečima Ćopić, različiti oblici seksualnog nasilja ostavljaju brojne posledice. Jedan broj studenata i studentkinja koji su podelili svoja iskustva imali su priliku da napišu i kako su se osećali, kako su reagovali i da li su se nekome obratili.

Oni su istakli da su osetili degradiranost i poniženje, gubitak samopoštavanja, bes, ljutnju, ali i doživeli su i posledice po svoje buduće akademsko postignuće poput gubitka motivacije i želje za učenjem.

Više od 40 odsto studenata nije prijavilo seksualno nasilje jer su smatrali da situacija nije ozbiljna

Studenti su u upitniku objasnili da su pokušali da preduzmu različite akcije kako bi sprečili da do nasilja ponovo dođe – pokušali su da pričaju sa osobom koja je bila nasilna, promenili su podešavanja na telefonu, izbegavali da odu u kabinet profsora ili asistenta koji je vršio nasilje.

„Većina njih o tome šta im se dogodilo jeste govorilo nekome u koga imaju poverenja. Govorili su prijateljima, partneru, članovima porodice, ali samo dva ispitanika su tražila pomoć na fakultetu, a 18 njih institucijama van fakulteta“, navela je Ćopić.

Prema rezultatima istraživanja, gotovo polovina onih koji se nisu obratili nikome sa fakulteta istakli su da to nisu učinili pošto su mislili da situacija nije bila toliko ozbiljna, a veliki broj njih smatralo je da ne može niko da im pomogne i zbog toga nisu prijavili ono što im se desilo.

Dve trećine studenata ne zna da na njihovom fakultetu postoji Pravilnik o postupanju u cilju sprečavanja i reagovanja na seksualno nasilje. Od studenata koji su rekli da znaju za postojanje pravilnika, više od 70 odsto njih reklo je da ne zna šta taj dokument propisuje.

Ovo istraživanje je objavljeno u okviru Dana žrtava nasilja, koji se obeležava 22. februara.

Dan žrtava nasilja obeležava se od 1991. godine, sa ciljem da se podigne svest javnosti o posledicama koje žrtve kriminaliteta preživljavaju nakon preživljenog nasilja.

Viktimološko društvo je sa obeležavanujem ovog dana počelo do 2005. godine.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.