Povodom jubilarnog, devedesetog rođendana slikara i akademika Voja Stanića, u Galeriji SANU priređena je izložba njegovih novih slika. Hercegnovski mol, domaći i turisti, svakodnevica i živopisna istorija ovog mediteranskog gradića pretočeni su na Stanićevim platnima u snolike univerzume prožete setom, ali i smislom za humor. Osim po slikama i skulpturama, ovaj autor poznat je i po svojim pričama i izrekama.
Rođen je 3. februara u Podgorici, odrastao je u Nikšiću, gde je prvi put od svojih dedova slušao o Njujorku, bogatoj Americi i veličanstvenom Hilandaru. Seća se da se kao srednjoškolac divio ‘nekim kipovima’ i da je bio očaran mogućnostima čovekove ruke. U Drugom svetskom ratu učestvovao je u sastavu Šeste crnogorske udarne brigade, a kasnije je prebačen u Štab da za novonastali časopis radi naslove, karikature i ilustracije. Na akademiji likovnih umetnosti diplomirao je na Vajarskom odseku u klasi Alojza Dolinara, iako se isprva upisao na slikarstvo. Tada mu se, objasnio je, vajarstvo činilo „muškije“. Ubrzo se seli u Herceg Novi i počinje da radi u Školi za umjetničke zanate, koja je nasledila čuvenu Umjetničku cetinjsko-novljansku školu. U ovom gradu nastanjuje se na takozvanom Škveru, gde je od male sobe na tavanu napravio sebi atelje s pogledom na otvoreno more.
Godine 1958. boravi na studijskom putovanju u Francuskoj, gde se upoznao sa nasleđem nadrealista. U Norveškoj, u kojoj je bio 1966, objavljene su njegove priče, a slike se našle u zbirkama i galerijama pored dela Braka, Tuluza Lotreka, Hartunga i drugih velikana. Nakon veličanstvenog spomenika Jovanu Tomaševiću, oprašta se od vajarske forme i potpuno se posvećuje slikarstvu. Godine 1985. izabran je za redovnog člana Crnogorske akademije i umetnosti, a 1991. oštro se suprotstavio bombardovanju Dubrovnika. Kada je 1997. godine Marina Abramović odbijena da učestvuje u nacionalnom paviljonu SRJ na Bijenalu u Veneciji, Crna Gora je predložila Voja Stanića. Svoju prezentaciju na ovoj manifestaciji Stanić smatra najvećim profesionalnim uspehom. Ima veliku tremu pred publikom, ali je ona bezrazložna budući da većina ljudi voli Stanićeve slike. Prvih godina 21. veka boravio je u SAD, gde je na Koledžu Skidmor imao samostalnu izložbu koja je trajala dva i po meseca.
Smrt supruge, istaknute vajarke Nade, veoma ga je pogodila, pa svake godine, pošto je ona volela da jedri, na dan njenog rođendana izmašta i naslika neku jedrilicu za nju. Iz braka sa Nadom ima sina Toma, pijanistu koji živi i radi u SAD.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
