Srbija ne treba da sledi ni SAD, ni EU, ali ni Rusiju i Tursku

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Gospodin Protic je osoba za svako postovanje.Kada bi bilomalo vise njemu slicnih,bilo bi nade za Srbiju.Ovako,ljudi njemu blizu po intelektualnim sposobnostima,zapravo i nema ili ih je veoma malo a ostali su napustili zemlju.Ovde je Milan sve rekao kako jeste,sasvim precizno i tacno.

2. Odlična analiza stanja gospodina Protića. Bravo!

   1. Voleo bih da znam šta je to odlično u „analizi stanja gospodina Protića“? Naravno izostavio sam ono Vaše „Bravo“ na kraju rečenice, sa čime ste pokušali da „overite“ tačnost iznešenog u analizi gospodina Protića. To je apsolutno identična konstatacija kao kada bih ja sada izgovorio sledeće: „apsolutno pogrešna i jednostrana analiza gospodina Protića. Sramota“?! Od gospodina Protića je jedino ostalo ime i prezime njegovih slavnih predaka. I ništa više. Jedino što mi se dopada u njegovim odgovorima je to što je sada „revidirao“ pa je konačno došao do zaključka da Srbija ne treba da sedi ni na američkoj ni na ruskoj stolici već na svojoj. I to je jedina istina u njegovoj analizi stanja. Činjenica je da mnogi ambasadori R. Srbije, što je velika sramota i što je slučaj i sa gospodinom Protićem, kada odu na svoja ambasadorska mesta više štite interese zemlje prijema nego sopstvene države na čijoj grbači, uostalom, i žive. Odmah dobiju „stokholmski sindrom“ , koji ih prati do kraja života. Nažalost, tako se ponaša i najveći broj diplomata, koji su podredjeni ambasadoru. Mi nemamu elitu, koja ima osnovni osećaj pripadnosti ovoj državi i naciji. Stičem utisak da je njima Srbija samo poluga pomoću koje treba da se afirmišu a ne obrnuto, da oni afirmišu Srbiju. Pogledajte na šta je MSP spao od dolaska DOS-a?! Na tu, nekada prestižnu, ustanovu jurišaju partijske polupismene gnjide koje bi za 100 evra prodale i oca i majku a ne državu. Nekada su to bili poslušnici DS-a, sada su Ministarstvo zaposeli Dačićevi panduri. Biraju se po sledećim kvalitetima. Pod obavezno moraju da budu nepismeniji, da znaju manje jezika od ministra Dačića i generalnog sekretara Odalovića. Ne znam samo šta radi Vučić i da li je svestan da je MSP postao privatni feud Dačića, potpuno isto kao što je nekada to bio feud Vuka Draškovića

3. Jedan od retkih intervjua posle kojeg, iako je u pesimističnom tonu, mogu da kažem da se osećam bolje.
   Čovek priča sa utemeljenjem, i vidi se da zna o čemu priča.Ma kako obično to zvučalo, danas je prilična retkost.
   Doduše, cinik bi rekao da je lakše sa istorijske distance biti pametan a kad se moglo nije se uradilo bogznašta.
   No, čak i tako, osveženje je pročitati mišljenje od kojeg se ne muti u glavi od banalnosti.

4. Sjajan inter vju, samo ne razumem zašto je novinaru bilo teško da čuje argumente g. Protića (Razgovori sa istoričarima nikad nisu laki?). Neka g. novinar piše teške komentare i osvrte.

5. Gospodine Mladene u tekstu je akcenat na situaciji u našem narodu i našoj zemlji,
   a ne o stanju u ministarstvu spoljnih poslova Molim vas recite konkretno šta nije tačno u izjavi gospodina Protića.

6. Ništa novo nije rekao. Priča istu priču koju je pričao devedesetih, i pre, a radio nakon njih. I ne samo u Srbiji, političari na Balkanu ne poštuje ono što je proživljeno i stvoreno, nadasve ljude. Zato su ih olako uništavali. No, jedno je kad promeniš politički poredak, a nešto sasvim drugo kada uništiš imanja, radna mesta, fabrike, privredu.
   Za intervjuisanog je politička tačka Kralj Petar I Karađorđević koji je umro pre više od jednog veka. Neverovatno je koliko su istoričari oštećeni u životu, kada ne mogu da poime da su rad i stvaranje najvažniji, drugim rečima, privreda i ekonomija. Od 1918. je prošlo stotinu generacija koje su imale svoje i živote bližnjih, koji su radili, stvarali i od toga živeli. Intrevjuisani ih nijednom rečju nije spomenuo. A to su ljudi, suština života, a ne forma, države. Zato je, uobičajeno, spominjao komuniste koji su, što je neverovatno, imali najuspešniju privredu u istoriji Srbije, i ne samo nje, a što može pročitati u svakoj knjizi ekonomske istorije.
   Kada se pojavi političar koji bude malo pričao o istoriji, nimalo o vojsci i ratovima, a najviše o privredi i koji omogući podizanje hiljade postrojenja i stotine hiljada zaposlenja, znaću da je na pravom putu. M. Labus, koga on spominje, je pre nekoliko godina javno priznao da je grešio u onome što je radio, a to je makro ekonomija. Bio je to završni udarac ratne i poratne odiseje.
   Uveren sam da političari na ovim prostorima nisu shvatili pad Berlinskog zida. On je, pre svega, ponudio mogućnost bržeg privrednog razvoja (Pribaltik, Poljska, Slovačka, Mađarska, Češka, Rumunija), a ne njegovo onemogućavanje (postjugoslovenske teritorije i oblasti).

7. Lepo, ali šta ćemo sa onim što je gospodin Protić pisao I govorio u vreme kada je I sam bio deo vlasti! Potsetite se, pored ostalog to je onaj ambasador koji je glasno I jasno izjavio da pretsednik njegove države nije njegov pretsednik. Još jednom čestitamo! Zašto o svemu ovome nije govorio tada, kada je bilo vreme?

8. Kako sta radi A.Vucic, pa zaposlio je svoju suprugu u istom tom ministarstvu, koja se deklarise da je novinar, ali za T.Djukanovic, pre nego sto se udala za AV verovatno je jedino cuo vlasnik Pinka iz cijeg je jata, a za njene diplomatske sposobnosti niko. Osim toga i mnogi kontraverzni biznismeni zaposlili su tamo svoje sponzoruse,pa onda rodjaci i simpatije priprostih kosovarskih kadrova itd. Sve u svemu diplomatija je u Ministarstvu spoljnih poslova zestoko potisnuta od kurte i murte koji tu primaju platu i trose drzavni telefon i kafu. Ono malo profesionalaca koje je tamo nekim cudom preostalo ne moze od ovih dokolicara cestito ni da radi, jer diplomatija je jedna teska, takoreci poluvojnicka, poluasketska disciplina, koja sem poznavanja stranih jezika obuhvata i mnoga stroga pravila. A, prosla su ta vremena kad se za prijem u MIP pohadjala visemesecna obuka sa obaveznim polagannjem ispita, gde su mnoge vedete srpskog i yu-politickog zivota otpadali, jer nisu uspeli da poloze taj test. A, da ne pricamo o ranijim vremenima kad su za diplomatiju birani ljudi kao Ivo Andric, J.Ducic i slicni. Danas je sve devastirano, pocev od drzave, pa i diplomatija . Vazno je da se negde prima PLATA.

9. Gospodine Protiću, sa uživanjem sam pročitao Vaš komentar. Komentar je visoko intelektualan i ne čudim se što ga pojedinci ne razumeju. Vaša divna knjiga „Sinajsko jevanđelje“ govori o Vašem visokom intelektualnom nivou i Vašem znanju. Čestitam.

10. Sjajan intervju,sve receno nema nedoumica,hvala i Vama Milane i Danasu.

11. …obrni, okreni znači nikog ne slušati nego kao guske kroz maglu, to najbolje znamo a i imamo iskustvo!

12. Ova Kolumna od g. Protica nebi prosao kroz Politikinu cenzuru ! ( inkl. Blic Vecernji Kurir ec)! Danas je za mene “ osvezenje“ sireci nadu da ipak Sirbija nije Samo Seseljev (.sa njegovim pulenima)“ cirkuski sator“ sa primitivnim protagonistima nego jedan aglomerat sastavljena iz brojnih nacionalnistickih segmanata Sa razlicitim pogledima na funkciju jedne uspesne drzave!? nazalost za sada puno zitelja Sirbije jos uvek rado dolaze u cirkuski sator! a sve manje onih koji idu u operi!;( Zikino kolo umesto ballet trubaci umesto Violiniste) sto daje odgovor na puno toga!)?!) Gde je Bgd od vremena“ dva sesira Sa Violinistima“? ( sada “ haraju dugmetari“umesto viol a sesire sü zamenili sajkace“,!

13. Slažem su u svemu sa gdinom Protićem, osim da Amerika neće dati ujedinjenje Srpske sa Srbijom. Naime sadašnja BiH sa DVA entiteta i TRI konstutitvna naroda je bure baruta koje će kad tad da eksplodira.
    Zato je bolji SPORAZUMNI RAZVOD i RAZGRANIČENjE entiteta, po već utvrđenim granicama, pa će EU lakše kontrolisati posebno Fedraciju BiH (sa Bošnjacima i Hrvatima) i posebno Srbiju (sa Srpskom, a bez KiM) !