„Srpsko-crnogorski Eskobar“ koji je pokupovao „pola Vojvodine“: Priča o Darku Šariću – od anonimusa do najtraženijeg kriminalca na Balkanu

Tako je Darko Šarić, preko noći, od potpunog anonimca postao najtraženiji kriminalac u ovom delu sveta.

Pet godina se njegova slika smešila sa poternice i taman kada je delovalo da će Šarić biti jedan od onih koje duga ruka pravde nikada ne dohvati, novi obrt. Dan nakon parlamentarnih izbora 2014. godine, na kojima će Srpska napredna stranka izrasti u dominantnu političku silu, Šarić se – predao. Kako i zašto – do danas nije razjašnjeno. Rekao čovek da se „atmosfera u društvu popravila i da veruje da će imati fer suđenje“.

Da nije bio u pritvoru i da mu nije pretila višedecenijska zatvorska kazna, neko bi posmatrajući Šarića u sudnici stekao utisak da uživa u pažnji javnosti. Koristio je svaku procesnu mogućnost da se obrati tokom glavnog pretresa pričajući sve i svašta.

Provladini mediji su sa posebnom slašću prenosili njegove monologe o Generalu Papaji. U pitanju je bila serija neuverljivih optužbi na račun profesionalnog integriteta tadašnjeg načelnika UKP-a Rodoljuba Milovića koje su, iako nikada dokazane, poslužile vlasti da posmenjuju čitavo rukovodstvo tadašnje policije. Na njihovo mesto su, valja podsetiti, postavljeni ljudi od kojih neki danas sede na istim optuženičkim klupama na kojima je sedeo Šarić.

Sam sudski proces je išao traljavo, ali u neupitnom pravcu. Šarić je dva puta prvostepeno osuđen za organizovanje kriminalne grupe koja je švercovala 5,7 tona kokaina.

U odvojenom postupku Šarić je prvostepeno osuđen na devet godina zatvora za pranje najmanje 20 miliona evra stečenih nelegalnim putem.

Kako su pisali istraživački portali, Šarić je učestvovao u brojnim privatizacijama u Srbiji, između ostalog postavši vlasnik vojvođanskih preduzeća „Mladi Borac“ iz Sente, „Jedinstvo“ iz Gajdobre, „Putnik“ i „Vojvodina“ iz Novog Sada te poljoprivrednog gazdinstva „Mitrosrem“ iz Sremske Mitrovice.

Prema navodima Tužilaštva za organizivani kriminal, Šarić je do trenutka kada je pokrenut sudski postupak protiv njega u vlasništvu imao šest stanova, dve kuće i dve garaže u Beogradu, ali i dve vile i 15 zemljišnih parcela u Sremskoj Kamenici. Novac je voleo da ulaže u ugostiteljstvo – bio je vlasnik hotela “Vojvodina”, “Palić”, “Prezident”, “Patrija”, restorana “Sečuan”, “Lipa”, „Dunavska oaza“…

U novembru 2020. godine Apelacioni sud je pravosnažno osudio Šarića na 15 godina zatvora za šverc kokaina. A onda – novi obrt.

Vrhovni sud je zbog proceduralne greške ukinuo pravosnažnu presudu, a ubrzo je Šarić posle skoro osam godina pušten u kućni pritvor. Delovalo je da je dočekao svoju slobodu i da će presude redom padati. Ali, četiri meseca kasnije vraćen je u klasičan pritvor pod sumnjom da je rukovodio organizovanom kriminalnom grupom koja je švercovala kokain i izvela teško ubistvo.

Da li je ovo kraj puta za Darka Šarića ili sledi nova oštra krivina, pokazaće vreme.