Šta bi ponovno otvaranje Poglavlja 26 o obrazovanju značilo za Srbiju?

Poglavlje 26 je privremeno zatvoreno u februaru 2017, a skoro deceniju kasnije u evropskim političkim i diplomatskim krugovima sve češće se govori o mogućnosti da Srbija ponovo otvori ovo poglavlje, što bi predstavljalo presedan u dosadašnjoj politici proširenja EU.

Poglavlja 25 i 26, koja se odnose na nauku, istraživanje, obrazovanje i kulturu, smatraju se među najlakšim pregovaračkim oblastima u procesu pristupanja Evropskoj uniji. Razlog za to je činjenica da Evropska unija nema direktne nadležnosti nad obrazovnim sistemima država članica, osim u delu koordinacije i usklađivanja određenih standarda. Jedini pravno obavezujući akt, kada je reč o obrazovanju, je Nacionalni okvir kvalifikacija koji treba da bude usklađen sa evropskim, a tiče se regulisanih profesija.

– Čim imate pojam prostora, to znači da oblast nije strogo regulisana. Evropska unija koordinira države članice i očekuje da obrazovni sistemi budu unutar najšireg evropskog okvira. Zbog toga se Poglavlja 25 i 26 u praksi često otvaraju i zatvaraju gotovo istovremeno. Država kandidat podnosi pregovaračku poziciju, Evropska komisija konstatuje da se sistem uklapa u evropske okvire i poglavlje se privremeno zatvara – pojašnjava Vladmir Međak, potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji, koji je do 2017. bio glavni pravnik u pregovaračkom timu Srbije za pregovore o pristupanju EU.

On smatra da bi eventualno ponovno otvaranje Poglavlja 26 za Srbiju predstavljalo ozbiljan politički i institucionalni signal.

– Kada imate okvir koji prihvata veoma različite obrazovne sisteme, od Malte do Estonije, od Kipra do Irske, koji su potpuno heterogeni, a vi ipak uspete da ispadnete iz tog okvira, onda to više nije pitanje formalnog usklađivanja nego civilizacijsko pitanje- navodi sagovornik Danasa.

Dešavanja tokom prethodne godine u školama koja su narušila stabilnost obrazovnog sistema, pritisci vlasti na akademsku zajednicu, odnos države prema nauci i istraživanjima – sve to su problemi koji bi mogli da utiču na odluku Evropske komisije.

– Jedan od osnovnih principa evropskog obrazovnog prostora je autonomija univerziteta. Druga stvar je nivo izdvajanje za nauku i istraživanja. Mi smo se obavezali da ćemo u budućnosti dostići određeni procenat izdvajanja iz BDP-a za nauku i istraživanja, a vlast je prošle godine kaznila univerzitete smanjivanjem plata i izmenom uredbe o finansiranju kojom je narušen odnos između broja sati nastavnog i naučnoistraživačkog rada na fakultetima. Politički pritisak na univerzitet, upad policije, to nisu stvari koje su spojive sa procesom evropskih integracija, a pritom je to poglavlje privremeno zatvoreno – navodi Međak.

On kaže da je pitanje ponovnog otvaranja tog poglavlja “političko”.

– Jedan od osnovnih principa pregovora sa Evropskom unijom, i to piše u pregovaračkom okviru koji smo mi prihvatili 2014. kad smo otvarali pregovore, jeste da ništa nije dogovoreno dok poslednja stvar nije dogovorena. I da su sva poglavlja zatvorena privremeno, kraj pregovora je kad se i poslednje zatvori. Ako država napravi neki korak unazad, stoji kao opcija da se određeno poglavlje ponovno otvori i da se ponovno pregovara o tome kako će država ispuniti svoje obaveze. To bi zaista bila nuklearna opcija, ako bi se dogodilo. I to jeste kredibilna pretnja – ukazuje Međak.

Ukoliko Evropska komisija predloži ponovno otvaranje Poglavlja 26, države članice će to teško moći da spreče, smatra on. Potrebna je kvalifikovana većina od 14 zemalja koje bi glasale protiv takvog predloga.

– Pitanje ponovnog otvaranja Poglavlja 26 je prvi put pomenuto na sastanku delegacije Saveta roditelja Pete gimnazije sa predstavnicima delegacije EU u Srbiji. Potom je ista ideja predočena evroparlamentarcima, koji su je dalje podelili sa Evropskom komisijom u Briselu i ona je naišla na pozitivne reakcije i otvorena vrata. Naš izveštaj sa preporukama je poslat evroparlamentarcima 27. marta, skoro mesec dana pre nego što je rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić boravio u Briselu, a kabinetu predsednice EK Ursule fon der Lajen je prosleđen nakon posete rektora – kaže za Danas Nemanja Milošević, iz Saveta roditelja Pete gimnazije, koji je napisao i poslao pomenuti izveštaj, u nameri da predstavnike EU upozna sa problemima u školama.

A ti problemi su, kaže, svuda bili slični: nefunkcionisanje školskih odbora, saveta roditelja, suspenzija nastavnika, ugovori na određeno u osnovnim i srednjim školama, kojima vlast s jedne strane ima kontrolu nad zaposlenima u tom statusu, a s druge strane zapošljava svoje partijske poslušnike, iako je i dalje na snazi zabrana zapošljavanja.

– Ja sam taj izveštaj napisao na osnovu saznanja koja sam dobio iz škola i sastavio preporuke – kaže Milošević.

Zbog sastanka sa predstavnicima sa delegacijom Evropskog parlamenta, kao i sa evropskom komesarkom za proširenje Martom Kos u Briselu, rektor Đokić se našao na udaru režima, a i sam Milošević tvrdi da je zbog izveštaja izložen brojnim pritiscima.

Vladimir Međak ističe da Evropska komisija prikuplja priloge za godišnji izveštaj na različite načine, a najvažnije je ono što kažu državne institucije.

– U dva navrata se, u junu i septembru, pripremaju prilozi za godišnji izveštaj Evropske komisije, u kojima ih obaveštavamo šta smo uradili sa stanovišta države. Međutim, Evropska komisija se konsultuje i sa drugim akterima kako bi dobila širu sliku. Civilno društvo dostavlja priloge šta se dešava u njihovom segmentu, pre svega u domenu Poglavlja 23 i 24, ali i u ostalim poglavljima. To što su uradili roditelji Pete gimnazije je takođe jedan od elemenata prikupljanja informacija za pisanje godišnjeg izveštaja. Na isti način treba gledati i razgovore sa rektorom Đokićem – kaže Međak, napominjući da EK ovako radi već više od 20 godina.

Na pitanje da li je u nekoj zemlji došlo do privremenog zatvaranja, pa otvaranja poglavlja, on navod primer Slovačke, u kojoj su svojevremeno pregovori bili stopirani.

– Tamo je početak pregovora o pristupanju EU bio odložen 1997. a Slovačka izuzeta iz kruga država koje su počele pregovore 1998. godine zbog autokratskog ponašanja tadašnje Vlade Slovačke. Nakon što je na izborima formirana nova demokratska Vlada, pregovori su otvoreni 2000. godine, pa je Slovačka ušla u EU 2004. godine. Ali mislim da zatvoreno poglavlje nikom nije bilo ponovo otvoreno – ističe Međak.

Šta država može da uradi da predupredi stvari do oktobra, kada EK objavljuje opštu strategiju proširenja i nacionalne izveštaje za svaku državu kandidata, u kojima se pojedinačno po poglavljima daju preporuke?

– Da prestane ovako da se ponaša. Ali to će se teško desiti. Neke stvari su nepovratno narušene u obrazovanju. Čak i da naša država ima nameru da nešto popravi ne znam kako bi to uradila. Situacija u Srbiji je takva zato što vlast želi da bude takva. Ništa se u Srbiji nije desilo slučajno, niti samo od sebe. I korupcija, i manjak slobode govora, i manjak demokratije, i namešteni izbori. To su sve posledice planiranih aktivnosti vlasti. Čak i kada bi vlast htela nešto da promeni, pitanje je da li smeju i da li mogu. Jer ako bi to uradili, pokazali bi znak slabosti i tog momenta bi izgubili na izborima. A vidimo da sve što rade, rade sa ciljem da bi sprečili pad sa vlasti. Da su evropske integracije važne aktuelnoj vlasti, Srbija bi sada bila na istom mestu kao Crna Gora, umesto što smo na istoj poziciji kao, recimo, Gruzija – ukazuje naš sagovornik.

On podseća da je SNS, kada je bila u opoziciji, održavala kontakte sa evroparlamentarcima, da su se sastajali sa tadašnjim komesarom za proširenje Štefanom Fileom i planirali ulazak u Evropsku narodnu partiju.

– Na kraju krajeva, jedan od najvećih primalaca pomoći različitih fondacija iz Evropske unije, tj. Nemačke je SNS. Sad se postavlja pitanje zašto se rektor nije sastajao sa evropskim zvaničnicima pre 20 godina. Iz prostog razloga što pre 2012. niko nije upadao sa policijom na univerzitet. Oni reaguju prema situaciji na terenu. Sastanci sa civilnim društvom i sa opozicijom su najnormalnije stvari, jer u Evropsku uniju ulazi cela država, celo društvo, a ne samo vlast, i samim tim oni moraju da razgovaraju sa svima – ističe Međak.

Upitan za finansijske posledice po domaći obrazovni sistem u slučaju da Poglavlje 26 bude ponovo otvoreno, on odgovara da EU neće povlačiti poteze koji bi mogli da naštete univerzitetima.

– Ali glavni problem je to što je Ministarstvo finansija, odnosno Vlada mesecima blokira veliki broj projekat Evropske unije i univerziteta, jer nije otvorila namenske račune, a za svaki projekt koji dobijete od EU vi morate da imate namenski račun da bi se pratilo trošenje sredstava. Upravo je i to jedan od razloga zbog koga se pominje da bi Poglavlje 26 moglo biti ponovo otvoreno. Dakle, finansijske posledice su već prisutne, ali je njihov uzrok Vlada. Evropski novac je veoma bitan izvor napretka univerziteta, jer to znači rad u najsavremenijim laboratorijama, sa najsavremenijom opremom. Da ne ponavljamo to što su smanjeni izdaci za nauku i istraživanje, pa je samim tim narušeno ono što je država obećala u pregovaračkoj poziciji, da je srednjoročni i dugoročni cilj Srbije da izdvaja tri odsto našeg BDP-a za nauku i istraživanje – kaže Međak.