Stojanović: Srbija nije raskrstila s ratnom prošlošću 1Foto: FoNet/Nenad Đorđević

Vraćanje generala osuđenih za ratne zločine u pedagoški sistem nazvala bih „jednim kadrovskim rešenjem“, a ne rehabilitacijom, izjavila je istoričarka i profesorka Univerziteta u Beogradu Dubravka Stojanović.

Dodaje da „nikada u našoj zemlji nije ni došlo do diskontinuiteta sa ratnom prošlošću“.

Stojanović je objasnila da u Srbiji nikada nisu postavljana pitanja „uzroka ratova, zašto se Srbija branila u Kninu, kako je došlo do rata na Kosovu i bombardovanja“.

„Taj diskontinuitet i taj program nikada nije doveden u pitanje, pa ni u Đinđićevo vreme“, ocenila je Stojanović i podsetila da je Srbija, čak i kada je izručivala optuženike Hagu, to je činila zbog nekih poena, nekih ‘pčelica’, kao u osnovnoj školi“.

„Samim tim, ova odluka nije rehabilitacija, već vraćanje privremeno sklonjenih kadrova, kao u slučaju Gašića, na isti program, bez ikakvih problema“, ukazala je Stojanović, koja smatra da nije Kosovo“, već „nacionalno pitanje u celini“, u Srbiji prepreka „za svaki razvoj“.

„Čak i da rešimo kosovski problem, postavilo bi se pitanje Republike Srpske“, procenila je ona, napominjući da je „Kosovo simbol i da ćemo taj simbol lako da zamenimo drugim“.

Suštinski je, međutim, problem „naša lista prioriteta i hijerarhija vrednosti, a u njoj je nacionalno pitanje i dalje na prvom mestu“, predočila je Stojanović, koja odnos demokratskog i nacionalnog pitanja poredi sa „kvadraturom kruga i Gordijevim čvorom“.

Upitana kako razume „institucionalizaciju dijaloga o Kosovu“, koji je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ona je odgovorila da „taj potez, u poređenju sa svim drugim postupcima vlasti, predstavlja alibi da se ne uradi ništa“.

„Možda će iz tog dijaloga da izađu neke nove deklaracije o zaštiti ovoga i onoga, pa će dijalog bujati, pa od tog bujanja nećemo moći da dođemo ni do kakvog rešenja“, ocenila je Stojanović.

„Kakav god da je ishod“, ocenila je ona, „jasno je da Vučić vlada na način da neprekidno izbacuje nove teme, nove afere, nove ‘šarene balone’, a dijalog o Kosovu deluje samo kao još jedan od njih“.

Na konstataciju da se ipak „nešto dešava“, uzimajući u obzir spoljnju politiku, odnos prema Evropskoj uniji (EU), kao i različite teme na unutrašnjem planu, Stojanović je potvrdila „da se nešto dešava, ali da mi ne znamo šta i da to, na osnovu izjava predsednika države, ne može ni da se zaključi“.

„Ako analiziramo izjave, vidimo da one idu u svim pravcima i da su ti pravci nekomplementarni i da jedni druge isključuju“, objašnjava Stojanović.

Ne može i EU i Rusija i generali i niški centar
„Ne može biti i EU i Rusija, i niški centar i generali koji predaju na Vojnoj akademiji, i da se sve to poklapa sa evropskim putem i da imamo unutrašnji dijalog o Kosovu i da vičemo i hapsimo Haradinaja. Ako sve to postoji, a postoji“, ukazuje Stojanović, „onda to znači da se stvarno ne radi ništa, sem puštanja balona u svim pravcima“.

Objašnjenje za takvu politiku ona vidi u nameri da se pridobiju birači, odnosno da se pridobije podrška „naroda“, jer u populističkom društvu, kao što je naše, „ceo narod mora da stoji iza vođe“.

„Ne treba njemu ni 56, ni 66 posto…moraju svi da stoje 104 posto iza njega. Da bi to postigao, onda sve te različite poruke moraju da se šalju, kako bi svako poverovao da predsednik govori baš ono što bi oni želeli da čuju i za šta bi glasali“, navodi Stojanović.

Njen je stav da je politička realnost „mimo zakonskog okvira, koji nije loš i koji je u velikoj meri prilagođen evropskom zakonodavstvu“.

„Problem je što se politička realnost dešava mimo institucija, mimo zakona i mimo propisanih procedura“, kaže Stojanović i konstatuje da se takvo stanje u društvenim naukama definiše kao „neformalna politika“ ili, „prevedeno na srpski, šibicarenje“.

„Nikada ne znate ispod koje je kutije loptica, zašto je Vulin rekao ovo, a Vučić prekorio Batu Gašića, jer nije pustio novinare“, rekla je Stojanović, koja smatra da je javnost stavljena u situaciju da se stalno pita šta se dešava.

To je čuveno pitanje „da li drug Staljin zna za gulage“, odnosno „gde je ta loptica i ko odlučuje“, napomenula je Stojanović, koja misli da je „to zamajavanje, jer u stvari svi znamo da je sve pod kontrolom i gde se odluke donose“.

Populizam isplativiji od otvorene diktature
Definišući populizam, ona je primetila da svi populistički režimi „zadržavaju zakone, ustave, insititucije i da je to ljuštura u okviru koje se dešavaju izbori, skupštinske odluke, postojanje neke štampe, borba protiv pučista i neprijatelja“.

„To je mnogo isplativije nego da imate otvorenu diktaturu, jer bi onda i međunarodna zajednica morala drugačije da se odnosi prema takvim državama i imala bi osnova da ih otvoreno osuđuje“, objasnila je Stojanović, primetivši da „sve diktature liče jedna na drugu“, kao što je Tolstoj rekao za „sve srećne porodice“.

Upitana kako objašnjava da je, uprkos svemu, Srbija najbliže EU do sada, ona je uzvratila da se „Hrvatska, kad je ušla u EU, od nje udaljila“, dok je za Uniju konstatovala da je „u velikoj meri cinična, kao i svaka velika sila, kao i SAD, Rusija ili Kina“.

„I EU se prema tim malim bićima, poput nas, koja oko nje kruže, ponaša kao velika sila, procenjujući na jedan surov način te ‘narodiće i državice’, kakvi smo mi“, tvrdi Stojanović.

U toj proceni oni vide Vučića i pitaju se da li imaju „nešto bolje i drugačije“, tumači Stojanović, pa „onda shvate da čovek ima svu vlast i da će im obaviti poslove, a da je Srbija društvo koje ne može da proizvede neku suštinski drugačiju alternativu“.

Populizam je mnogo isplativiji nego da imate otvorenu diktaturu, jer bi onda i međunarodna zajednica morala drugačije da se odnosi prema takvim državama i imala bi osnova da ih otvoreno osuđuje, objasnila je Stojanović
 Upitana da proceni stanje u srpskom društvu u kontekstu ljudskih prava i sloboda, uključujući i slobodu govora i medija, Stojanović je uočila tri faze kroz koje je prošlo društvo od dolaska Srpske napredne stranke na vlast (SNS) pre pet godina.

„Prva je“, kako je rekla, „bila faza medenog meseca, kada je potpisan Briselski sporazum i kada su mnogi od nas to podržali, uz kritički stav o načinu vladanja, iščekujući šta će se dalje dešavati“.

„Onda se jedno vreme ćutalo od preneraženja u šta je to dalje otišlo, a možda i od straha, jer su mnogi govorili o strahu“, smatra Stojanović, ali ističe da je sada „granica straha pređena“.

Granica je, prema njenoj oceni, „pređena što zbog Savamale, što zbog ove ‘imobilizacije’ Beograda, što zbog potpunog ukidanja medija, što zbog ovih neverovatnih sudskih, tužilačkih, koruptivnih afera“.

„Izgleda da je društvo ušlo u treću fazu u kojoj će strah biti potpuno savladan i u kojoj će se, bar se nadam, društvo ponovo organizovati i krenuti u jednu opozicionu borbu koja je nedostajala“, zaključila je Stojanović.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.