Nova, nešto drugačija biografija, životopis Tomasa Mana – višestruko rečima opisanog – predstavljen je u slikama. Fotomonografija Tomas Man pisac u pozi (WBG Theiss, 2021) impresivni je zbir piščevih portreta od kojih su mnogi dosad ostali nepoznati.
Da li za stolom, na obali mora sa psom, autor je uvek centralna figura inscenacije.
Tomas Man uvek je znao svoju ulogu, te ju je pretvorio u sopstveni mit. Toj sklonosti za inscenacijama treba zahvaliti što je ostalo oko 6.000 snimaka koji pokazuju slavnog pisca.
Ovaj reprezentativni izbor fotografija i ilustracija priredili su Ridiger Gerner i Kalterina Latifi, koji se koncentrišu na dosad neobjavljene pojedinačne fotografije, kao i na njihov biografski i literarni okvir i kontekst. Ovde teoretičari književnosti proveravaju pitanje: kakav značaj ima poziranje i samoinscenacija u životu i stvaranju svetskog pisca Tomas Mana?
Oko 200 fotografija u boji prikazuju ga onako kakvim ga poštovaoci još nisu videli.
Kuriozitet je zapravo to što danas, u vreme interneta i socijalnih medija, pitanje autoportreta ima sasvim drugačije dimenzije kroz samoinscenirano ja.
To, dakako, asocira na opšte rasprostranjenu praksu autoportreta-selfija sačinjenih mobilnim telefonom.
Stotine Manovih portreta, koje su odabrali Gerner i Latifi, potiču iz književnog arhiva Tomasa Mana u Cirihu (Thomas-Mann-Archivs der ETH Zürich).
Ovde je evidentno da su naporedo sa fotografijom, Manovi portreti u ulju, piščevi reljefi u bronzi bili jednako ravnopravni mediji estetske prakse i Manovog izobražavanja.
Dosad neobjavljeni portreti otkrivaju izvesnu nesavršenost inscenacije time što su bili načinjeni u času kad je Man slikan zatvorenih očiju ili sa strane ili okrenutih leđa, za vreme ručka dok jede ili u času kad je palio cigaretu i sl.
Ova mešavina spontanih snimaka sa brižljivo insceniranim portretima stvaraju iluziju nekakvog Instagram-iskaza velikog pisca, Nobelovca… u Minhenu, Cirihu ili Pacific Palisades tokom godina emigracije.
Fascinirajući portreti Tomasa Mana predstavljaju slavnog pisca između boema i umetnika visoke građanske klase. Jedno je, ipak, na svim tim portretima karakteristično: očaravajuća višeslojnost autora i harizma kompleksne ličnosti.
Tomas Man godišnjak 2019.
Prilozi tri književna društva našli su se u zborniku Tomas Man godišnjak (sveska 32) 2019 (Klostermann, Frankfurt 2019).
Zajednički kongres Deutsche Thomas Mann-Gesellschaft i Heinrich Mann-Gesellschaft, imali su u fokusu preispitivanje različitih stavova braće Man 1918. Kritički odnos braće u odnosu na carevinu ili republiku ispitivani su u različitim kontekstima uključujući i aspekte koji na novi način osvetljavaju rivalitet braće. Tu su njihove pozicije u odnosu na Maksa Vebera i Artura Šniclera, o pitanju popularnosti Vajmarske republike, o pojmu demokratije, kao i njihovim ulogama u predvorju katastrofe, na primerima romana Kraljevsko visočanstvo i Podanik.
Kongres Thomas Mann Gesellschaft Zürich obradio je temu Tomas Man i Vajmar. Nakon Manove vizite Vajmaru 1949, ispitivana je recepcija Manovog dela u Istočnoj Nemačkoj. Uz to je analizirana i DEFA filmografija Lote u Vajmaru, kao i prilog o filmskoj recepciji. Ujedno je ispitivana Manova uloga u vreme njegovog boravka u Prinstonu (američki egzil), u političkoj, umetničkoj i egzistencijalnoj ravni. Dva priloga se bave njegovim odnosom prema delu Ivana Bunjina i muzičkom delu Gustava Malera.
Godišnjak, kao i svake godine, zaokružuje plodna bibliografija o opusu Tomasa Mana u godinama 2017-2019.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
