Gotovo je izvesno da dva uzastopna poraza trenerima u našem superligaškom fudbalu garantuju gubitak posla. Da je tako potvrđuju ovosezonski primeri Siniše Gogića u Napretku, Dragoslava Stepanovića u niškom Radničkom, Mladena Dodića u Jagodini, Dragoljuba Bekvalca u Radničkom iz Kragujevca i Dragija Kanatlarovskog u Novom Pazaru.
Onima koji odlučuju ko će i koliko dugo da se zadrži u nekom klubu potpuno je nebitno da li se radi o iskusnom ili treneru početniku. Jedina mera vrednosti su rezultati, kad ih imaš – imaš posao, u suprotnom čeka te pozdrav – zbogom. Bilo bi više nego interesantno videti kako bi se u ovakvom fudbalskom vrtlogu snašle trenerske veličine, poput pokojnog Vujadina Boškova ili Radomira Antića.
Našoj mučenoj „bubamari“ toliko toga nedostaje da nekako olako prelazimo preko činjenice da su nam naprasno nestali treneri – autoriteti. Rečje o počasnoj tituli nemerljive vrednosti koja se ne dobija ni na jednoj katedri, većdolazi iz najbližeg okruženja od kolega, fudbalera, medija i rezultat je uspešnog rada u velikim domaćim ili inostranim klubovima ili dugogodišnjih konstantnih rezultata u manjim sredinama. U Jelen Superligi Srbije trenutno je angažovan samo jedan trener sa takvim ili približnom takvim karakteristikama, naravno da ne pripada rangu pokojnog Vujketa i Antare, ali ima ono što ostali nemaju, autoritet. Zove se Milorad Kosanovići odnedavno je trener FK Novi Pazar. Oni koji još uvek žive za naš najbolji fudbal raduju se njegovom dolasku, ali se istovremeno i iznenađeno pitaju da li je ovo bio pravi trenutak za povratak. Odgovor na to pitanje najverovatnije ćemo saznati tek kad se završi njegova misija u Novom Pazaru.
Uoči kup utakmice u Petrovcu na Mlavi, a naročito po njenom završetku kružila je pazarskom čaršijom i među fudbalskim poznavaocima i „fudbalskim poznavaocima“ matrica sa pričom kako je Kosanovićsamo vrhunski teoretičar i motivator, govorilo se da su njegove ranije ekipe imale nejasan i neprepoznatljiv sistem igre, čak i da ga je vreme pregazilo i šta sve još ne. Ovom nizu konstatacija tek ponekad pridodali bi se uspesi sa Vojvodinom, Crvenom zvezdom, kineskim Dalijenom… Posle „trice“ Jagodini nizala su se priznanja za hrabrost zbog promena u sastavu početne jedanaestorice, pripisivale su mu se zasluge za to što je devedeset odsto fudbalera odigralo mnogo bolje nego na pređašnjim utakmicama, duboko su mu se klanjali oni koji u golovima dvojice zadnjih veznih fudbalera vide ideal kojem teže i najveći svetski treneri. Tako je Kosanovićposle samo jedne pobede broj onih koji su ga svrstali u relikt prošlosti bukvalno prepolovio.
Pobeda nad Jagodinom unela je mir u klub. Da su gosti savladani na jedvite jade, minimalnim rezultatom i na „mišiće“, mir bi se protegao do sledeće utakmice i ni sekund više. Ovako, kad „zgazite“ protivnika čiji je rejting veoma visok dobijete produženi mir. To praktično znači da u duelu sa Vojvodinom ni poraz nije značio neuspeh. Da je kojim slučajem mečsa Jagodinom završen remijem ili porazom, gubitak bodova u Novom Sadu, bilo kojim rezultatom, imao bi težinu debakla. Posle svega mir u kući trajaće do 18. oktobra u 15 h, kada počinje utakmica Novi Pazar – Spartak. Nije lako u takvim okolnostima raditi u našim klubovima, ali je za nijansu, dve lakše biti trener u Novom Pazaru i sličnim klubovima nego što je to u Zvezdi i Partizanu. Dok traje prvenstvo treneri crno i crveno belih ne znaju šta to znači produženi mir, ostali uglavnom imaju tu privilegiju. Ako neko poznaje takve situacije zna ih trener Novog Pazara. Biće zanimljivo kako će se novonastaloj situaciji prilagoditi Kosanović, valjda prvi put u svom trenerskom veku nema obavezu da sa timom koji vodi juri titulu. Osvoji li na kraju polusezone treće, četvrto ili peto mesto to će biti sjajna stvar kako za njega tako i za klub. Kao neuspeh ne bi trebalo da se tretira ni pozicija među prvih deset superligaša. Dileme nema, za nekog ko voli i traži domaće fudbalske izazove, a Kosanovićtakav jeste, Novi Pazar je idealan klub. Uoči duela Vojvodine i Novog Pazara Milorad Kosanovićje rekao da će po završetku te utakmice konačno moći da da procenu kvaliteta svog tima. Izgledao je Novi Pazar u prvom poluvremenu meča sa timom koji je i ovoga puta pokazao da trenutno igra najbolji i najlepši fudbal u ligi jako ozbiljno. U drugom poluvremenu na površinu su izbili neki nedostaci, ali je ukupan utisak ostavljen u Novom Sadu više nego povoljan. Trener Novog Pazara odmah po završetku utakmice na novinarsko pitanje, šta je nedostajalo njegovom timu da bi došao do drugačijeg rezultata odgovora: ,,Mesec dana rada“. Jedno od tumačenja ove izjave, možda i najispravnije, da je ovo signal za rukovodstvo Novog Pazara da on ne bi imao ništa protiv da saradnju sa klubom nastavi i posle dogovorenog roka – decembra.
Aplauz Novosađana
Kosanovićeva uloga u Vojvodini šampionske 89. i kasnije kao trenera Vojvodine bio je toliko veliki da se to vrlo dobro moglo videti pre početka utakmice Vojvodina – Novi Pazar kada je dugotrajnim aplauzom pozdravljeno njegovo pojavljivanje na stadionu u Novom Sadu. Bila bi prava katastrofa ne iskoristiti prisustvo Kosanovića u Pazaru i ne primeniti bar deo njegovog iskustva i znanja kako bi se klub organizaciono nadogradio. Novi Pazar u tom smislu nije ono što je bio prošle i ranijih godina. Neke stvari su vidno poboljšane, ali još mnogo toga se da popraviti. Jedan od načina je i da se uči od onih koji imaju znanje i od čijih sugestija nećete biti na šteti. Milorad Kosanovićje polivalentna ličnost i potrošiti ga brzo, a ne potražiti savet kako bi se nešto moglo unaprediti bilo bi više nego neozbiljno.
Poraz u Novom Sadu
Fudbaleri Novog Pazara izgubili su utakmicu 8. kola Jelen Superlige u Novom Sadu od Vojvodine 1:0, ali igrom nisu razočarali. Bila je to utakmica bez mnogo prilika za gol, a više nego interesantna zbog jakog ritma koji su diktirali igrači oba tima. Jedini gol na više nego efektan način postigao je Slobodan Novakoviću 53. minutu. Duel dva tima obeležio je najbolji igračna terenu, Novopazarac u dresu Vojvodine Enver Alivodić, za koga igrači Novog Pazara nisu imali rešenje.
Šampionska Vojvodina iz 1989. godine
Milorad Kosanovićnije samo najelokventniji trener u zemlji ili trener – autoritet, većmnogo više od toga. Kao fudbaler nije bio dovoljno poznat široj fudbalskoj javnosti. Vrata vrhunskog fudbala širom mu otvara šampionska titula Vojvodine iz 1989. godine u kojoj Kosanovićobavlja funkciju generalnog sekretara i sportskog direktora. To je podatak o kome bi u FK Novi Pazar valjalo većsada dublje promišljati. Zašto? Tri godine pre osvajanja naslova prvaka SFRJ u sezoni 1985/86. Vojvodina doživljava najteži trenutak u svojoj bogatoj istoriji ispadanjem u drugoligašku konkurenciju. Tri godine kasnije, a u drugoj godini Kosanovićevog mandata, Novosađani predvođeni Sinišom Mihajlovićem, Jokanovićem, Šestićem, Mijucićem, Vorkapićem i trenerom Ljupkom Petrovićem po drugi put postaju najbolji tim u zemlji čija je liga tada pripadala grupi od deset najjačih evropskih takmičenja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
