Trouglasta Pandorina kutija

Glavna upitanost vezuje se i za predstojeće razgovore o tehničkim pitanjima između Beograda i Prištine čija agenda je nepoznata, ali koja bi mogla da otvori i pitanje granica kako bi se kompenzovala srpski entitet na severu Kosova. Tu je i dugotrajni proces problematičnog rešavanja spora između Makedonije i Grčke oko imena.

– Od predstojećih razgovora Prištine i Beograda ne očekujem radikalnu agendu. Mislim da bi ti razgovori morali da dovedu do rešavanja praktičnih pitanja, kao što su protok robe i ljudi, priznavanje kosovskih diploma, reševanje putnih isprava, pojačana zajednička borba u presecanju tranzitnih puteva za krijumčarenje ljudi, droge i oružja preko Albanije ka Kosovu i dalje kroz Srbiju i zemlje EU – ocenjuje narodni poslanik i lider najstarije albanske partije na jugu Srbije Riza Haljimi iz Preševa. On podseća da su svi događaji na Kosovu uticali vrlo izraženo na sva zbivanja i bojili političku klimu u Bujanovcu,Preševu i Medveđi. „Često to se jače reflektovalo na ovaj region, nego na zbivanja u Makedoniji i Crnoj Gori“, kaže poslanik Albanaca u Skupštini Srbije. Zato i vidi rizike, ukoliko između Prištine i Beograda u budućim pregovorima ne dođe do konstruktivnog kompromisa „u interesu građana“.

Čekajući Koridor 10

Haljimi smatra da je na dnevni red, nakon deset godina od međuetničkih napetosti i sukoba u ovom regionu došla „tačka svih tačaka“ a to je strateški pristup ekonomskom razvoju. U tom pogledu i za Srbe i Albance šansa koja je Koridor 10 i njegova trasa koja od Leskovca vodi ka Vranju, Bujanovcu, Preševu i granici sa Makedonijom.

Mediji u Skoplju, vezano za projekat Koridora 10, ukazuju na činjenicu da dok ne dođe do relaksacije odnosa u dugotrajnom procesu pronalaženja rešenja između Skoplja i Atine,ali i zbog unutrašnjih finasijskih problema sa kojima se suočila susedna država, teško da će biti finasijskih sredstava za ovu magistralu. Pored kredita Svetske banke, deo sredstava trebalo bi da bude uložen iz „Helenik plana“ čiji realizator je u ime EU upravo Grčka. Ovaj projekat EU je namenila za poboljšanje infrastrukture u zemljama Zapadnog Balkana uključujući i BiH.

Po oceni skopskih analitičara „situacija oko Kosova i problemi u funkcionisanju bosanske federacije bacaju u drugi plan evropske perspektive Makedonije“.

Malo ko u Skoplju uprkos posredničkim naporima UN očekuje u perspektivi kompromis sa Atinom, mada je to jedino rešenje za koje je potrebno da i jedna i druga strana popuste.

– Ne verujem u mogućnost rešenja ovog trouglastog problema u paketu, jer za to ne postoji konsenzus niti unutar klučnih faktora u Evropi, ni kod SAD čija posvećenost zapadnom Balkanu ima još uvek jak uticaj – kaže Haljimi. Po njegovom mišljenju, ekonomski problemi mogu samo da pojačaju međuetničke tenzije između Srba i Albanaca na jugu, ali i Albanaca i Srba u Kosovskom Pomoravlju sa druge strane administrativne linije. Haljimi ocenjuje da njih muče isti problemi, kao i to da bez „podvlačenja crte“ neće biti moguća ni normolizacija ekonomskih odnosa u regionu. On navodi da su međuetničke napetosti u Sandžaku „već viđena priča“, koja je posledica istog stanja koje je dovelo i do nasilja na jugu Srbije pre deset godina.

Stanje zapuštenosti

– Region se nalazi u stanju benigne zapuštenosti, a to nije dobro i moglo bi da dovede do urušavanja onoga što je uz podršku međunarodne zajednice ovde učinjeno od 2.000. godine – skorašnja je ocena bivšeg ambasadora SAD u Srbiji Vilijema Montgomerija, koji je direktno bio uključen u rešavanje krize na jugu Srbije.

Tokom oproštajne posete regionu juga Srbije i ambasador velike Britanije Stiven Vordsfort ponovio je stav da „pomene granica neće biti i da je to završena priča“. Vordsvort je ukazao na stav da se moraju jasno postaviti kriterijumi u stalnom dijalogu Albanaca sa juga Srbije i vlasti u Beogradu u rešavanju svih problema, i to bez ucena i pritisaka. Otuda izjave čelnika lokalnih samouprava koje su izrečene na jednom skupu u Tirani, u pravom smislu reči, predstavljaju retorički egzibicionizam bez utemeljenosti u bilo kakvoj realnosti.

– Svima nama ovde, ali ne znam da li i vlasti u Beogradu, jasno je da promene granica neće biti. Jer ukoliko do toga dođe na severu Kosova, onda će to svakako turbulentno izazvati narušavanje situacije u Preševu i Bujanovcu. Mislim da to nikome ne treba, i to je nerealno. Umesto toga, treba raditi na integraciji Albanaca u državne strukture, otvaranju viskoškolskih obazovnih ustanova, poboljšanju ekonomske situacije – smatra dr Skender Destani iz Demokratske unije Doline iz Preševa.

Dvomilionsko tržište

Iz Prištine na jug Srbije, ali i u Makedoniju sa kojom kosovske vlasti funkcionišu na nivou dve priznate države stižu upozorenja da na „tržištu koje ima preko dva miliona stanovnika pozicije sve više zauzimaju kompanije iz Hrvatske, Slovenije i Albanije“. To pozicioniranje može u perspektivi da bude pogubno za preduzeća kako iz južne Srbije tako i ona iz Niša, Beograda, pa i Vojvodine koje su dugotrajno prisutne sa svojim robnim markama na prostoru Kosova. Tome doprinose nerešeni statusni osnovi za izvoz na Kosovo, obzirom da Beograd ne priznaje samoproglašenu nezavisnost. U takvoj situaciji smanjeni obim trgovine odvija se često preko srpskih kompanija koje svoje ispostave imaju u Makedoniji. Tako je Kompanija „Simpo“ preko „Simaka“ iz Skoplja svoj prodajni salon otvorila u Gnjilanu.

Ovakvih iznuđenih primera je malo. Umesto toga nedovolno opremljeni policajci MUP Srbije na administrativnim prelazima Lučani, Končulj i Dobrosin prema Kosovu suočeni su sa švercom različitih oblika,a najčešće pilećim mesom koje preko Albanije stiže na Kosovo, a odatle i u Srbiji, pa i Makedoniju.

Ni Skoplje, a još manje Priština, a pogotovu siromašne opštine juga Srbije u kojima je bruto nacionalni dohodak po glavi stanovnika tek jedna petina od državnog proseka, nemaju sopstveni potencijal da menjaju ekonomsko stanje. Pogotvu u situaciji kada u političkom smislu još uvek „preti“ trouglasta Pandorina kutija koja bi mogla da dodatno udalji Beograd, Skoplje i Prištinu od briselskih vrata članstva u EU.