U klanicama stradaju i ljudi, ne samo životinje

Zato vegan kuvarice, za Danas, na „trpezu“ postavljaju recepte koje nećete naći u tradicionalnim kuvarima, dok se u duhu današnjeg praznika, Prvog maja, bavimo temom eksploatacije.

Uzimajući klanicu kao primer, Danasov sagovornik Davor Marković, koosnivač organizacije Animalia 269, smatra da je prava ironija da Prvi maj aludira na borbu protiv eksploatacije, dok se istovremeno kupuju enormne količine mesa pri čemu, stradaju ne samo životinje, već i ljudi.

– Malo je poznata činjenica da je kod zaposlenih u klanicama stopa samoubistava, nasilja u porodici i alkoholizma izuzetno visoka. To je direktna posledica prirode posla. Životinje su takođe izložene batinanju od strane frustriranih radnika. Ako zamislimo da im je posao da ceo dan ubijaju životinje, onda nije teško da shvatimo stres i psihološki efekat koji sa tim dolazi – primećuje Marković dodajuči da, u zavisnosti od veličine postrojenja, u toku samo jednog dana može biti ubijeno i do nekoliko desetina hiljada životinja.

On kaže da se u modernom društvu životinje prvenstveno eksploatišu u ishrani (mleko, jaja, meso), potom u zabavi i rekreaciji (zoo vrtovi, lov i ribolov, cirkusi, delfinarijumi, jahanje), pa u modnoj industriji (krzno, koža, vuna, svila, perje), a u tu grupu spada i testiranje na životinjama (kozmetika, farmacija, medicina).

– S obzirom da je u Srbiji u toku kampanja za spas krave Lane, fokusirao bih se na mleko i mlečnu industriju. Ljudi često pitaju u čemu je problem sa mlekom s obzirom na to da se krave ne ubijaju. Istina je sasvim drugačija – ističe on i ukazuje da: „krave ne luče mleko zato što su krave, već zato što su majke.

Marković objašnjava da, nakon što se krava oplodi i oteli, njena beba bude praktično uvek odvojena od nje.

– Ako se radi o mužjaku, koji naravno ne može da luči mleko, tele se šalje u klanicu, a ako je u pitanju ženka, postaće još jedna mašina za mleko. Krave su izuzetno privržene majke i danima očajnički dozivaju svoju decu. Mlečne krave tokom čitavog života prolaze kroz ciklus oplodnje, porođaja, odvajanja od beba i muže koja dovodi do bolne upale vimena. Krv i gnoj se neretko nalaze u sirovom mleku, koji se procesom filtracije ne mogu u potpunosti odvojiti. Najzad, kada je krava u potpunosti iscrpljena i ne može više da stoji na nogama, ona se prodaje u klanicu kao jeftina govedina – ukazuje Marković.

Ono što se nameće kao „prvomajska tema“ jeste i ekologija, zato što ljudi često, posle slavlja u prirodi, iza sebe ostave smeće.

Marković primećuje da u Srbiji, većina ljudi izražava nezadovoljstvo na prizor posečenog drveta i spremni su mesecima da brane svoje parkiće.

– Zaista, drveća je sve manje i manje, ne samo u gradovima, već od seče nisu pošteđeni ni nacionalni parkovi. Istovremeno, dok u ljudima raste ljutnja zbog krčenja šuma, nedovoljno je poznata činjenica da zbog proizvodnje mleka i mesa svake sekunde nestaje jedan fudbalski stadion šuma i prašuma. Kako bi se životinje na farmama hranile, neophodno je osloboditi prostor za obradive površine na kojima će se uzgajati stočna hrana. Najmanje polovina svetskih žitarica i mahunarki se koristi za ishranu životinja – ukazuje on.

Marković ističe i to da krčenjem šuma smanjujemo i staništa divljim životinjama i da trošimo nezamislive količine vode da uzgojimo biljke kojima ćemo toviti životinje, od kojih ćemo uzeti daleko manje hrane nego što smo uložili.

– Istovremeno, dok branimo reke od mini-hidrocentrala, trećina globalne potrošnje vode potiče od stočarstva. Klasičan primer ovog modela proizvodnje je uloženih 10-16kg žitarica i do 20.000 litara vode za proizvodnju samo jednog kilograma svinjskog ili goveđeg mesa. Koliko je to hektara šuma i potrošene vode tokom proslave Prvog maja, kada se u Srbiji tradicionalno kupuju velike količine mesa – upitkuje Marković, i dodaje da, sa druge strane, osobe koje se hrane veganski proizvode 50 odsto manje ugljen dioksida, koriste 11 puta manje nafte, 13 puta manje vode i 18 puta manje zemljišta.

Prema njegovim rečima, to je svakodnevna ušteda od 4.100 litara vode, 20kg žitarica, tri kvadrata šume, ali i pošteđen život jedne životinje.

„Pogledajmo kako je priroda olistala, i širom planete Zemlje se oporavila, životinje u šumama počele svoje mladunce da donose i izvode ih slobodno dok smo mi ljudi bili i još uvek smo zatvoreni u svojim kućnim karantinima. Doprinesimo i sa prvomajskim roštiljom oporavku prirode“, poručila je Snežana Milovanović, predsednica Udruženja “Sloboda za životinje” pre nego što je podelila recept.

Veganski roštilj

Recept Snežane Milovanović, predsednice Udruženja “Sloboda za životinje”

Ovaj roštilj možete praviti i na vašoj terasi na gril ploči pa čak i u svojoj kuhinji.

Na tržištu ima puno veganskih proizvoda sa kojim se može roštiljati. Možete im dodati razne vrste pečuraka, posebno su pogodne portobelo, bukovače, šitake a i šampinjoni a naravno i razno povrće! Od povrća možete stavljati obične i zelene tikvice, plavi patlidžan, paprike, obavezno i neku ljutu, čeri paradajz, drške celera, praziluk na kolutove narezan itd…

Isečeno povrće i pečurke začinite umakom i pre početka roštiljanja držite ga u njemu da ga upije. Napravite ga od maslinovog ulja začinske dimljene paprike, biljnog začina, bibera, seckanog belog luka, malo karija i ako želite malo soja sosa i malo limuna.

Veganski roštilj je izuzetno ukusan a posebnu radost i lakoću osećate jer sa njim čuvate životinje i prirodu a i svoje zdravlje! Uživajte u ovim prazničnim danima!

Grilovani tofu

Recept Olivere Rosić, autorke zbirke recepata „Presno Gurmanski“

Grillovani tofu svi vole – ukus mu uvek možete doterivati mariniranjem i začinima. Probajte da ga minimalno začinite, ispečete na malo kokosovog ulja i poslužite sa puno hrskave zelene salate i rukole.

Potrebni sastojci (za tri do četiri osobe):

• 2 pakovanja mekog belog tofu-a (oko 500 gr)

Za mariniranje:

• Tamari, senf, po želji malo cayen paprike
• Kokosovo ulje – jedna do dve kašike

Priprema:

Isecite tofu na komade debljine oko 1 cm, ocedite ga od viška vode, i premažite tamarijem i senfom.

Ugrejte na grill tiganju ili ploči koksovo ulje, i ispecite tofu sa obe strane.

Male cake: Ako kupite tofu u velikim komadima, mimo pakovanja, možete skuvati tkzv „presolac“ kao za sir: u šerpu ulijte filtriranu vodu, dodajte ravnu kašiku nerafinisane morske soli i prokuvajte.

Ostavite da se potpuno ohladi, i zatim sipajte u odgovarajuću, najbolje staklenu posudu sa poklopcem. Poslažite kriške tofua u presolac tako da ih voda potpuno pokrije, zatvorite poklopac i smestite u frižider. Na ovaj način, tofu možete da čuvate i preko nedelju dana, a na svakih tri do četiri dana zamenite presolac novim.

Tofu je veoma zahvalna namirnica, ukus mu može biti islan i sladak; Uvek birajte onaj koji je pripremljen od sojinog mleka organskog porekla, isprobajte različite proizvođače dok ne pronadjete onaj koji vam se najviše sviđa

Recept Ljiljane Čolović, autorke knjige „Vegan: zdravo posno jelo za dušu i telo“

Sojini čvarci

Obariti 200 grama sojinih komadića u vodi sa dva lista lovora 15 minuta. Potom ocediti, dobro isprati pod mlazom hladne vode, posoliti, pobiberiti i dodati kašičicu dimljene paprike u prahu, pa ih pržiti na tiganju sa vrlo malo ulja.

Na početku ne treba mešati sve dok se na stvori lepa korica odozdo. Onda se drvenom špatulom pritiskaju, pa se tako prže desetak minuta pritiskajući sve vreme. Na kraju dodati pola kašike kokosovog ulja, još malo začina, pržiti još dva-tri minuta pritiskajuci špatulom kako bi svo ulje istisnuli iz njih, a pre a svega da bi bili hrskavi.

Recept Ljiljane Čolović, autorke knjige „Vegan: zdravo posno jelo za dušu i telo“

Sirova torta od manga

Ova torta se brzo i lako pravi, a uz to je izuzetno ukusna i sočna.

Za osnovu su potrebna samo dva sastojka: desetak svežih urmi i krupno mlevena golica. Sjediniti i utisnuti u kalup pa ostaviti u zamrzivač pola sata.

Fil: 200 grama indijskih oraščića potopiti na četiri sata u vodu, pa ih potom izblendirati sa sokom jednog limuna, dve kašike agava sirupa, pola kašičice vanile, tri kašike otopljenog kokosovog ulja i dva zrela manga.

Prefilovati osnovu pa ostaviti preko noći u zamrzivaču. Sutradan ukrasiti po želji. Ova torta je ukrašena čokoladnim pločicama i fizalisom.