EPA-EFE/ANDREJ CUKICPoslednjih dana u Srbiji zavladala je moda poziva na dijalog. Pa tako predsednik države, koji nije nadležan, nudi dijalog profesorima i studentima, a tužioci koji su delom nadležni, pozivaju na razgovore, jer im, kao, nije jasno šta traže studenti i građani na protestima i dokle će.
Sa druge strane, Vlada u ostavci, koja je još uvek nadležna, jer ostavka premijera i sledstveno tome svih ministara nije verifikovana u Skupštini, rovari na sve strane, sa i bez dijaloga. Jedino gradska vlast na čelu sa Šapićem ne nudi dijalog, pa se čak ni ne oglašava, iako Beogradom teku reke nezadovoljnih, kao juče sa radnicima GSP i građana nezadovoljnih uslugom nebezbednog a besplatnog gradskog prevoza i ukidanjem trolejbusa.
Dakle, u par rečenica, zemlja čuda. A poenta rada ljudi na vlasti je i dalje kao što je i bila, samo u poslednje vreme na rečima pomirljivija. Deluju da bi „dijaloški“ razvodnjavali probleme i zahteve velikog dela pobunjenog društva, ali se uvek pojavi i neka bačena koska kojom se zapravo svađa „podaništvo“.
Tako se dogodilo i sa ministarstvima prosvete i finansija koja su u tome prilično uspela potpisivanjem Posebnog kolektivnog ugovora sa reprezentativnim sindikatima u prosveti. Koji su odmah na nož dočekali drugi sindikati i delovi struke, jer po njima ovaj ugovor diskriminatorski i protivustavan.
Ukoliko „zaustavni“ sud tako odluči, moguće je onda da su prosvetari džaba mesecima protestovali i krečili, kada su im uvaljene odredbe kojima se diskriminišu zaposleni koji nisu članovi reprezentativnih sindikata.
Slično se ovih dana dešava i u zdravstvu, jer ministar, koji (ni)je u ostavci, se rastrčao da potpiše sa sindikatima protokol i smernice za promene njihovog posebnog kolektivnog ugovora, a samo jedan od sijaset sindikata je to odbio.
Zapravo, u svemu je tu najčudnije zašto sindikati pristaju da ih „dijaloguju“ i sastanče članovi kabineta Vlade koja je u odlasku. Da li misle da tako zaista zastupaju članstvo, a zaboravljaju pritom na slučajeve pregovora poljoprivrednika i prosvete kroz mandate najmanje dva ministra koji nikad nisu dali rezultat.
Ali, u zemlji gde dijalog kroz Socijalno-ekonomski savet služi samo dok se pregovara o minimalcu ili sadržaju potrošačke korpe, ništa nije normalno.
Pa tako mesto koje je formalno uspostavljeno za dijalog i tripartitne pregovore sindikata, poslodavaca i države, ništa ne radi, a oni koji su pritisnuti nevoljom opstanka na vlasti nude jalovi dijalog, odnosno traže način da izađu iz stupice.
Zamajavanje nezadovoljnih ipak ne može dugo da traje. Zasad to ne daju studenti, a svi drugi koji se bune moraju da stave prst na čelo i da shvate da im samo solidarnost može pomoći.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
