Dok se avion Aeroflota još kretao po pisti Međunarodnog aerodrome Inćon kraj Seula, mnogi od putnika Južnokorejaca su se, bez obzira na poziv stjuardese da ostanu vezani, gurali u prolazima dok su spuštali prtljag, nestrpljivi da posle dugog puta iz Moskve izađu iz letilice. Bio je to tipičan primer jedne od najčešćih reči u Južnoj Koreji „ppalli ppalli“, što može da znači „požuri“, „krenimo“, „idemo“, ili „nemojte kasniti“.
U stara vremena su Koreju nazivali „Pustinjakovim kraljevstvom“ i „Zemljom jutarnje tišine“. Danas, Koreja više nije tiha niti je osamljena. U Južnoj Koreji putnici u autobusima ustaju kako bi zauzeli položaj za izlazak pre nego što se vozilo zaustavi. Na vozilima podzemne železnice vrata su otvorena najmanje 12 sekundi na svakoj stanici, i uprkos kampanjama vlade u kojima se poručuje ljudima da stanu sa strane i puste ljude da izađu, Korejci ne čekaju.
Ne samo stranci već i lokalni Korejci navode „ppalli ppalli“ kao simbol mentaliteta Koreanaca. Ove reči se često mogu čuti u restoranima prilikom naručivanja hrane, kada se ostavlja odeća za pranje… Uticaj „ppalli, ppalli,“ može se naći i u jelima, koja su služena i grupi stranih novinara, među njima i iz Srbije, kada su nedavno boravili u Južnoj Koreji kao gosti Korejske fondacije.
Upućeni kažu kako je u pitanju nešto više od žurbe i uštede vremena. Termin se odnosi na žestoku želju za postizanjem cilja i pronalaženje najefikasnijeg načina za njegovo ostvarenje. Reč takođe ima neke zajedničke elemente sa fleksibilnošću. Fleksibilnost je razlog zbog koga je „ppalli ppalli“ ponekad kritikovana da je glavni krivac za velike nesreće. S vremena na vreme, radi brzog postizanja ciljeva, zanemaruju se procedure i propisi. Seongsu most, jedan od 19 na reci Han u Seulu, urušio se 1994, i tom prilikom su jedan autobus i nekoliko vozila završili u reci. Poginulo je ukupno 32 ljudi. U Seulu se 1995. srušila mondenska zgrada robne kuće Sampung dok je bila prepuna kupaca i tada je 501 posetilac poginuo, dok je 937 ljudi povređeno.
Ljudi počinju da prelaze ulicu i u poslednjem trenutnu pre nego što se na semaforu pojavi crveno svetlo. Penju se pokretnim stepenicama, voze automobilima bez propisnog rastojanja i ubrzavaju kada bi trebalo da usporavaju. Ima i onih koji činjenicu da je broj samoubistava u Južnoj Koreji ovih godina pet puta veći nego pre jedne generacije, pripisuju fenomenu „ppali-ppalli“. Prema izveštaju OECD, broj samoubistava u Južnoj Koreji je najviši među industrijalizovanim zemljama.
Ekonomisti, međutim, ne sumnjaju da je „ppalli, ppalli“ imala veliki pozitivan uticaj na južnokorejsko društvo i privredu. Korejci nisu oduvek bili u žurbi. Stara elita je smatrala da trčanje nije dostojanstveno. Sociolozi kažu da su Korejci počeli da se menjaju pošto su prošli kroz haos Korejskog rata između 1950. i 1953. kada je u sukobu Severne Koreje i Narodne Republike Kine s jedne, te Južne Koreje i SAD pod okriljem Ujedinjenih nacija s druge strane, život izgubilo između tri i četiri miliona ljudi, a poluostrvo bilo pretvoreno u gomilu ruševina.
Posle takve kataklizme, Južnokorejci su bili motivisani da ne zaostanu za drugima. Velika žurba je započela kada je Park Čung hi (otac sadašnje predsednice Park Čeun he), autoritativni general koji je vladao 18 godina sve do pogibije u atentatu 1979, uveo državu u brzu industrijalizaciju. Park je isticao potrebu da se poslovi brzo obavljaju i nagrađivao kompanije koje izgrade puteve, mostove i fabrike pre roka.
Južnokorejska privreda je danas 12. po veličini svetu kada se BDP meri paritetom kupovne moći (PPP, prema tržišnim cenama, blizu 1,69 biliona dolara procenjenih za 2013). Pojedini južnokorejski eksperti smatraju da se petogodišnji ekonomski planovi mogu navesti kao tipičan primer „ppalli ppalli“ u oblasti javne politike. Posle njih se i javne usluge u Južnoj Koreji pružaju mnogo brže nego u većini drugih zemalja. Na glavnoj južnokorejskoj vazdušnoj luci Inćon, najkraće je u svetu minimalno vreme za konekciju letova (MTC) i iznosi 45 minuta. Prosečno vreme imigracione procedure je za dolazeće putnike samo 12 minuta, u poređenju sa 45 minutu u proseku u svetu. Procedure odlaska oduzmu tek 19 minuta, u poređenju sa prosečnih 60 u svetu.
Informatička revolucija povećala je brzinu društava i dovela do vremenskog takmičenja širom sveta. Ne treba da čudi što Južna Koreja sa svojom kulturom brzine ostvaruje izvanredne rezultate u informacionim tehnologijama. Tako u brzom 21. veku, „ppalli ppalli“ i dalje igra bitnu ulogu u napretku Koreje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
