Mališić: Brutalizacija javne scene odgovara vlasti

Zabrinjavajuće je, međutim, da ovakve priloge u stopu prate oni čija je tematika „politička estrada“, svađe, prepucavanja, napadi i etiketiranja. U takvom medijskom okruženju, koje i izborom sagovornika, načinom komunikacije i pristupom temi, koji nije ni ozbiljan ni analitički, već površan i jednostran, pravi politički dijalog je, zapravo obesmišljen i onemogućen, smatraju naši sagovornici.

– Stvarnost je u suprotnosti sa onim u čemu vlast govori. Govori se o dijalogu, o pregovorima, govori se o tome da bi opozicija trebalo da izađe na izbore, a istovremeno se pogoršavaju uslovi, odnosno isključuje se svaka mogućnost za razgovor, time što se ekstremizuje društvo mnogo više, što se polarizuje mnogo više, što su negativne kampanje sve prisutnije. Suštinski, kako se približavaju izbori, izborni uslovi se sve više pogoršavaju, kaže za Danas novinarka Vesna Mališić.

Ona dodaje da „ne zna kako ćemo u takvu brutalnost udenuti dva predizborna meseca“.

– U ta dva meseca ćemo se praviti da smo pristojni, da možemo da razgovaramo, da se čujemo, i da stimulišemo ljude da sutra izađu na izbore i da imaju dovoljno argumenata na osnovu kojih bi se odlučili za koga će da glasaju, objašnjava Mališić.

Naša sagovornica ocenjuje situaciju u medijima kao „strašnu farsu“.

„Ne mogu da razumem zašto vlastima odgovara ovakva brutalizacija javne scene. Ja sa iskustvom od 30 godina u novinarstvu ne mogu da dokučim korist koju vlast od toga ima. Šta je smisao, jer kad vi ovako polomite i zgazite društvo, kad ovoliko zgazite medije, da bi se oporavili treba mnogo vremena. Da li to oni misle da je brlog najbolji prostor u kom može najlakše da se vlada? To je takvo poniženje za ovaj narod da ja stvarno to ne mogu da prihvatim“, zaključuje Mališić.

Emilija Orestijević iz CESID-a ocenjuje da je gotovo nemoguće u aktuelnoj situaciji uopšte razgovarati o izborima na ozbiljan način, ali da je to neophodno. Kako navodi, medijske okolnosti su takve da postoji potpuna polarizacija medija, koji sadržaje plasiraju dominantno zbog publike, odnosno onih koji te medije gledaju.

– Verujem da su ti sadržaji, ta takozvana „politička estrada“ nešto što privlači pažnju građana jer su to teme koje su zanimljive, koje na neki način političare spuštaju na običniji nivo, bliži glasačima. Ali sa druge strane tema dijaloga nije nešto što treba da se vodi kroz medije niti na takve načine, dijalog između vlasti i opozicije je nešto što mora da postoji bez obzira na okolnosti u medijima, upravo da bi se takve okolnosti promenile. Suština samog dijaloga jeste da utičemo na same medijske slobode i na stanje u medijima, kao i na adekvatnije i pristojnije predstavljanje političara, lista i kandidata, navodi Orestijević.

Zato, kako smatra, dijalog bi trebalo da se vodi bez obzira na to kakve su okolnosti. Ipak, s obzirom da se izbori približavaju, teško da je moguće ispraviti sve nedostatke u jednakoj zastupljenosti u medijima.

– Ono za šta je postojala volja da se ispravi, do sada je tehnički ispravljeno, to su neke izmene zakona, propisa i slično. Na neke krupnije promene koje se tiču samih medija mislim da ne postoji prostor, s obzirom da su izbori za nešto više od dva meseca. Treba imati u vidu da sama izborna kampanja dosta menja i ton i način izveštavanja, ima mnogo više i plaćenih oglasa, što bi teško funkcionisalo i u situaciji da su nam mediji inače drugačiji. Onda prosto nije za očekivati da će se nešto značajno promeniti do izbora, zaključuje Orestijević.

Kako pokazuju podaci BIRODI-jevog istraživanja, izbori u Srbiji su u informativnom programu tokom proteklih pet meseci bili zastupljeni u čak 1005 priloga, dok je u 919 priloga preovladavala atmosfera „političke estrade“, ad hominem svađa i „prepucavanja“ sa političkim protivnicima. Dodatno, partijski život i međupartijski sukobi posebna su tema obrađivana u 258 priloga. U oko 400 priloga pričalo se o povratku dijaloga u Skupštinu, a o stanju u medijima u oko 440 medijskih priloga.

Pitanje statusa Kosova je još uvek tema koja je jedna od najznačajnijih u informativnom programu, pa je tokom proteklih pet meseci na programu bilo čak 909 priloga o dijalogu Beograd Priština i Briselskom sporazumu. Izborima na Kosovu i Metohiji je posvećeno 524 priloga, a dnevnom političkom životu na Kosovu 243 priloga u različitim emisijama.

Socijalne teme, koje bi trebalo da najviše interesuju prosečnog gledaoca, potisnute su u drugi plan. Tako su socijalni problemi, nezaposlenost, visina plata bili predmet analize u 202 priloga, dok se o radničkim pitanjima i povećanju plata govorilo u 153 emisije. O ekonomskom razvoju i investicijama govorilo se u 306 priloga, o infrastrukturi u 605, a o budžetu i fiskalnoj politici u 166 priloga.

Rusija bitnija od ulaska u EU?

Kada su u pitanju odnosi sa stranim zemljama, „vekovno prijateljstvo sa bratskom Rusijom“ se gledaocima plasira mnogo više nego pitanje evrointegracija. I dok se o spoljnoj politici sa ostatkom sveta govorilo u 242 priloga, odnosi sa Rusijom su bili tema u 206 priloga, dok se o odnosima sa EU pričalo u tek 176 televizijskih priloga. Regionalni odnosi bili su tema u 666 priloga, spoljna politika uopšteno u 368, dok se o EU integracijama izveštavalo u 206 priloga. Odnosi sa Hrvatskom bili su tema u 124 priloga, dok su ratni zločini na Kosovu bili tema čak 141 put.

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.