Vladimir S. Kostić: Akademik koji kaže šta misli 1Foto: FoNet/ Marija Đoković

Dovoljno je da predsednik SANU Vladimir S. Kostić u uvodnom govoru na redovnoj godišnjoj skupštinu Akademije pomene zajedno Ukrajinu, srpske dileme na ovu temu i poslednje opšte izbore u Srbiji, makar i u kontekstu (ne)jedinstva srpskih akademika, pa da to postane medijska vest.

Akademik Kostić misli da je taktika „dve stolice“ nemoguća kad je reč o ratnim sukobima u Ukrajini, jer Srbija zbog ovog „tektonskog potresa jačeg od pada Berlinskog zida“ ne može da „odvesla“ iz Evrope.

Bez iluzija o ujedinjenoj i unificiranoj Evropi, Kostić je pred javnost, ne samo akademsku, postavio dilemu da li od uloge „korisnog idiota“ koju smo „povremeno autodestruktivno prihvatali“ želimo da napredujemo u još teži status „univerzalnog negativca“ ako se ne priklonimo Evropi, mada nije pojasnio da li joj makar geografski, ako ne civilizacijski, kulturološki, istorijski, pa i politički pripada i Rusija, protiv koje treba da uvedemo kaznene mere Zapada.

Naravno, ovo Kostićevo glasno razmišljanje na otvaranju godišnje skupštine SANU nije zvanični stav Akademije, niti ga sa predsednikom dele svi akademici. Naprotiv. Ali, Kostića mediji često „hvataju za reč“ još od izbora za predsednika SANU kad se pročuo zbog, ne baš ustavotvorne, izjave o KiM. Pitanje da li čelni ljudi nacionalnih institucija – SANU, SPC… imaju pravo na „lično mišljenje“ dok su na tim dužnostima kod nas se tumači prema potrebi, zbog čega je Kostić 2021. doživeo i proteste Srba prognanih sa KiM ispred SANU koje je, doduše primio, iako nisu imali zakazano.

Rođeni Beograđanin, ponosni đak generacije 14. beogradske gimnazije, student generacije na Medicinskom fakultetu, koji se u mladosti bavio košarkom, Vladimir S. Kostić (1953) je svetski priznat lekar-neurolog. Uža specijalnost su mu degenerativni procesi kod moždanih ćelija, poput Parkinsonove, Alchajmerove i Hantingtonove bolesti.

Redovni je profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu, direktor Klinike za neurologiju Kliničkog centra Srbije, član više domaćih i inostranih naučnih društava. Dvostruki je dobitnik Oktobarske nagrade grada Beograda i laureat Godišnje nagrada Srpskog lekarskog društva za naučno-istraživački rad. Za dopisnog člana izabran je 2000, a šest godina kasnije postao je redovni član SANU.

Na čelu Akademije je od 2015, a za sada, kao i pre četiri godine, nagoveštava da se 2023. neće ponovo kandidovati za predsednika SANU. Njegovi najbliži saradnici kažu da je čovek akcije i energije, sklon dijalogu, ali „ne trpi napade na njegov patriotizam i moral“. Kostić je svojevremeno javno upozorio da čak i kad je tema razgovora KiM, „niko ne sme da pomisli ni da je veći Srbin, niti da je veći patriota od njega – to ne dozvoljava“.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.