Foto: Miroslav DragojevicIzgradnjom stambeno-poslovnog kompleksa K distrikt, na teritoriji zaštićenog prostora Kalemegdana, načinjena je nepovratna šteta najznačajnijem kulturno-istorijskom spomeniku u zemlji i trajno stavljena tačka na bilo kakvu buduću revitalizaciju ili istraživanja arheoloških ostataka Donjeg grada Kalemegdanske tvrđave.
Institucije nadležne za zaštitu faktički su dale zeleno svetlo da se deo dobra kategorisanog kao spomenik od izuzetnog značaja privatizuje, a gradnjom zatrpa i verovatno uništi dobar deo još neistraženih ostataka srednjevekovnog grada, čime se zasigurno ugrožava nominacija Kalemegdana za UNESCO-vu listu lokaliteta svetske kulturne baštine, saglasni su sagovornici Danasa.
Arhitekta Marko Radosavljević, koji se pasionirano bavi nasleđem Kalemegdana, kaže da su planovi da se taj prostor revitalizuje, koji postoje odvajkada, izgradnjom K distrikta zauvek zaustavljeni, te da su urbanizacijom tog područja prekršeni svi propisi koji se odnose na zaštićeno dobro kakvo je tvrđava.
– Ovo je najveća destrukcija kulturne baštine u skorijoj istoriji Beograda. Nesporno je da se nova zgrada nalazi u zoni zaštićenog područja, i naslanja se na vidljive delove utvrđenja Donjeg grada iz 18. veka. Zakonom o kulturnim dobrima i Odlukom po kojoj je beogradska tvrđava i njena neposredna blizina proglašena za spomenik kulture, nije zaštićena samo fizički, već i vizure na tvrđavu i sa nje, a vi sada ne možete da vidite Dunav. Šta je nepovratno uništeno od ostataka na terenu koji nikada nije arheološki ispitan, nikada nećemo saznati. Ako ništa drugo, ceo Sremski odred je tu poginuo 1915, i samo kopanjem rupe za postojeći podvožnjak koji ide ispod pruge iz Tadeuša Košćuškog pronađeno je 53 skeleta vojnika iz Prvog svetskog rata. Sada su izgradnjom podzemnih garaža sigurno uništeni mnogi ostaci, a kosti vojnika i zidine austrijske bastione tvrđave završili su na deponiji, kao i ko zna šta još iz prethodnih perioda, navodi Radosavljević.
On objašnjava da nikada do sada nije bilo pitanje hoće li biti revitalizacije Donjeg grada, već se samo postavljalo pitanje kada, što više neće biti moguće.
– Od prvog urbanističkog plana 1867, taj prostor je uvek tretiran kao zelena površina, a sve što je građeno bilo je privremeno, samo je pokrivalo zaštićeni prostor ali nije ugrožavalo tvrđavu. Prenamena je izvršena 2003. u stambeno-komercijalnu zonu i formirana je neka vrsta novog centra grada. U Detaljnom urbanističkom planu 2012. odobrena je i ova sadašnja džinovska spratnost, a 2018. republički Zavod za zaštitu spomenika i zvanično će da odobri ovakvu gradnju, nazivajući taj deo „stambeno-poslovnom zonom Beogradske tvrđave“. Papir trpi sve, u tom dokumentu stoji da je to zaštićen spomenik, a sa druge strane se dozvoljava gradnja K distrikta, što je besmisleno. To vam je isto kao da u dvorištu crkve imate parohijski dom od 10 spratova, kaže Radosavljević.
On pita kako je neko uopšte mogao da potpiše takav dokument i da li je moguće trajno otuđiti deo zaštićenog spomenika kulture i prodati ga privatniku.
Nekadašnji gradski urbanista Đorđe Bobić smatra da je standardni manir vlasti postalo to da se neophodne dozvole dodeljuju investitorima u interesu uske grupe ljudi.
– Gradnja na ovoj lokaciji je posebno tužan događaj za Beograd, jer remeti sliku grada, ugrožava Kalemegdan, njegovu vizuru i potpuno menja sliku tog prostora. Pritom je cela ta kompozicija jedna stereotipna arhitektura, koju ja zovem „kopi pejst“, nema duha, nikakvog autentičnog kreatorskog izraza i potpuno je strana celom ambijentu u kome se nalazi. To je velika greška a najviše me brine to što su Zavod za zaštitu spomenika kulture, Urbanistički zavod i druge nadležne institucije dozvolile da se na takvom mestu izgrade tako visoki objekti, koji konkurišu tvrđavi. To pokazuje da ljudi koji treba da se brinu o izgledu Beograda to ne čine i da su svoju profesionalnu etiku stavili u drugi plan i dozvolili da investitori u saradnji sa vlašću haraju po gradu i čine nedela prema Beogradu, kaže Bobić.
On dodaje da takva urbanistička situacija proizvodi nepopravljive posledice.
– To će, kao i Beograd na vodi, zauvek ostati kao beleška o jednom tragičnom trenutku razvoja Beograda, kada su neki ljudi dozvolili sebi da ne vode računa o gradu u kome žive i da sve ono što je decenijama stvarano, ili vekovima kada se radi po Kalemegdanu, za njih ne predstavlja ništa, ukoliko mesto na kome oni žele da žive donosi profit. Mi koji pokušavamo da živimo u nekom svom gradu smo eliminisani, sklonjeni, nas niko ništa ne pita. Nisam za nekoliko decenija bavljenja arhitekturom zatekao situaciju u kojoj su moje kolege dozvolile da budu servis i poslušnici vlasti i investitora i to je najtragičnije. Potpuno sam zgranut, za vreme svih mogućih režima, nikada struka nije bila do te mere podložna naredbama vlasti, zaključuje Bobić.
Arhitekta Dragoljub Bakić kaže da su „mito i korupcija“ odgovor na pitanje kako su ovakvom projektu dodeljene sve potrebne dozvole.
– Kako drugačije dobiti sve dozvole da u zaštićenoj široj zoni Donjeg grada, u pojasevima gde su nekadašnje bitke oko tvrđave, podigne monstrum kuća koja svojom visinom nadvisuje plato Pobednika. Gledam u televizijskom gostovanju dvoje arhitekata, gradskih službenika, koji raspravljaju šta je problem urbanizma Beograda i kažu da su ključne stvari politika, investitori i građani, niko struku ne pominje. I to je matrica po kojoj se radi. Kada vidimo šta se radi oko Kalemegdana, zapitamo se šta je sledeće, ne možemo da ne pričamo o gradnji na Makišu, u zoni zaštite vodoizvorišta. Sledeće je generalni urbanistički plan za narednih 20 godina, koji u Urbanističkom zavodu nema ko da uradi, jer tamo više nema urbanista, koji su majstori, ostali su samo planeri, kalfe i šegrti, objašnjava Bakić.
Kompleks K distrikt u podnožju Beogradske tvrđave grade holandska kompanija Pinnacle i domaća firma AGNS Invest, deo je Aleksandar grupe iz Novog Sada.
Prema ranijim istraživanjima Birna i Krika, priča o gradnji tog kompleksa otpočela je 2018, pred prošle izbore, preko prijateljskih veza tadašnjeg gradskog urbaniste Milutina Folića.
Investitori su se i u vreme dok K district nije ni dobio dozvolu za gradnju hvalili time da je dobar deo stanova već unapred prodat.
K distrikt jedan je od velikih poslova gradske vlasti, sklopljenih za Folićevog mandata, čije kvadrate je nakon odlaska sa te funkcije, njegova privatna firma nastavila da prodaje, pisao je Krik.
Bakić: Makiš, još jedna prevara
– Gradski službenici tvrde da će na Makišu graditi jeftine stanove, što je samo još jedna prevara ove vlasti. Stanovi na Makišu ne mogu da budu jeftini, to je najgore moguće zemljište za gradnju, sa visokim podzemnim vodama, šipovi će biti na 30 metara. A da napravite infrastrukturu, koštaće milijarde. Samo četiri odsto Beograđana kupuje stanove, drugi nemaju para da ih kupe, znači ne radi se o rešavanju krova nad glavom, nego interesima investitora, kaže Dragoljub Bakić.
Zabetonirana istorija
– Prema našim zakonima, ako investitor pronađe nešto na lokaciji na kojoj gradi, dužan je da zaustavi radove o svom trošku, da arheolozi izađu na teren. A kada nekome ustupite lokaciju, morate na neki način da mu date garanciju da nećete da ga sabotirate. Mislim da se iza kulisa to i desilo, kako bi investitori preko toga mogli da pređu. A tamo gde se trenutno gradi, gde god da zabodete ašov, možete da nađete neke arheološke ostatke, pogotovu na području gde je sve dokumentovano vrlo preciznim kartama, navodi Marko Radosavljević.
foto Miroslav Dragojevićfoto Miroslav Dragojevićfoto Miroslav Dragojevićfoto Miroslav Dragojevićfoto Miroslav Dragojevićfoto Miroslav Dragojevićfoto Miroslav Dragojevićfoto Miroslav Dragojevićfoto Miroslav Dragojević
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
