VOICE: Preko učeničkih Vajber grupa u Novom Sadu razmenjivana neonacistička propaganda

Majka jednog od učenika, čiji je identitet poznat redakciji, za VOICE (voice.org.rs) je kazala da su pojedini učenici „veoma agresivni i uporni u promociji takvih ideja“.

„Razmišljala sam da li da alarmiram školu ili makar razrednog starešinu. Međutim, mislim da ne bi imalo nekakvog smisla ako to ne bi bilo organizovanije, u smislu da se napravi nekakva radionica ili predavanje na temu istorije, pa da se provuče priča o tome. Da im poruka bude jasnija“, navela je ta majka.

Dodala je da za sada pojedini roditelji zajedničkim snagama pokušavaju da samostalno smisle kako da se najefikasnije suprotstave toj „pošasti“.

„Ostavićemo ih još malo, da vidimo kako će se razvijati stuacija do kraja polugodišta. Ali šta god da uradimo, mislim da bi to moralo da krene iz škole“, kazala je ona.

Majka je dodala da je oprezna jer smatra da je neophodno sve uraditi „veoma pažljivo“ pošto su učenici u osetljivom periodu odrastanja, kada je „lako proizvesti kontraefekat“.

„Nadam se da ta deca imaju još vremena da se izvuku iz toga, još su mladi“, navela je ta majka.

Kulturološkinja Aleksandra Bosnić Đurić za VOICE je ocenila da je društvo u Srbiji od 2000. godine propuštalo prilike za transformaciju pre svega obrazovnog sistema, ali i institucija kulture i medijskih sadržaja.

„Dozvolili smo da represivno ideološko-nacionalističko oblikovanje stvarnosti iz devedesetih ponovo postane naša stvarnost“, kazala je ona.

Aleksandra Bosnić Đurić je ocenila da je „problematično“ mnogo toga čemu su mladi ljudi i deca izloženi, „od lažne istorije koju uče u školama, preko uzora koji po svemu ne bi smeli to da budu i zločinaca koji se slave kao heroji“.

„Gotovo sve čime su zasićeni i izloženi stvara klimu u kojoj će se mladi priklanjati organizacijama ekstremne desnice, nasilju i mržnji“, navela je ona.

Aleksandra Bosnić Đurić je ocenila da se u Srbiji od kraja osamdesetih godina 20. veka do danas, kroz generacije i generacije građana, gradi javno mnjenje koje „nema predstavu“ o tome šta zapravo znači demokratsko društvo, šta znači interkulturalni dijalog, zbog čega je to važno, šta je pravično, šta je dopušteno, šta je dobro, a šta je loše, gde su granice koje imamo u odnosu prema drugom i drugačijem.

Prema njenim rečima, sećanja, istorijske traume i istorijske greške u društvu u Srbiji su tabu tema, zbog čega su ljudi koji se odvaže da o njima govore glasno – „stigmatizovani“.

„Ovde postoji nešto kao dozvoljena institucija progona ljudi koji govore o takvim stvarima. Odmah dobiju stigme autošovinista, domaćih izdajnika, stranih plaćenika. Ovde zapravo postoji jedan veo tog jezivog ćutanja s jedne strane, i tog ultranacionalističkog modelovanja s druge strane“, kazala je Aleksandra Bosnić Đurić.

Još vesti iz ovog grada

Pomoć Vojvodine od 50 miliona dinara opštinama u Republici Srpskoj

Kamiondžija pokušao da prošvercuje 45.000 paklica cigareta s Kosova

Uprava Filozofskog fakulteta u Novom Sadu: Ni posle mesec dana ne znamo ko je blokirao fakultet

Gde ćemo za Prvi maj: Najpopularnija i najlepša mesta na Fruškoj gori za uživanje u prirodi